Аризема амурская: Аризема амурская – Аризема – Травянистые растения для открытого грунта

Содержание

ЭТА СТРАННАЯ АРИЗЕМА | Наука и жизнь

Аризема трехлистная.

Плоды ариземы амурской.

Соцветия ариземы: слева – мужское, справа – женское. Фото Т. Москалюк.

Пишет вам студентка 5-го курса географического факультета Уссурийского государственного педагогического института. В нашей семье журнал выписывали всегда. Каждый находит в нем для себя что-нибудь интересное. Вот, например, в № 4 за 2003 год мне очень понравилась статья Наталии Леоновой “Сказки переделкинского сада”. Особенно приятно было узнать, что о дальневосточных растениях в Центральной России тоже слышали и знают. В статье описано одно из удивительных растений нашего края – аризема амурская и даже дана фотография его плодов. Аризема амурская – единственный вид аризем, который пока еще не занесен в Красную книгу, но при теперешней ситуации до этого осталось немного. Я хотела бы рассказать об ариземе амурской более подробно.

Родилась я в небольшом поселке близ города Уссурийска. К западу от него протекал ручей со смешным названием Кирюшкин Ключ, за которым шли сопки. С раннего детства мы ходили туда за папоротником, земляникой, грибами, шиповником… В любой сезон года поражало разнообразие растительности. Многие растения мне были знакомы, но не все. А на некоторые, неприметные глазу, просто не обращала внимания. Но однажды, совершенно случайно, я заметила необычный цветок. Он чем-то напоминал игрушечного младенца, завернутого в легкое зеленоватое покрывало и прикрытого его уголком. Это аризема амурская.

Проходя учебную практику на Горнотаежной станции Дальневосточного отделения РАН, я узнала об этом растении много нового и интересного.

Итак, аризема амурская (Arisaema amurense) – многолетнее травянистое растение семейства ароидных, или аронниковых (Araseae). Видовое название дано по реке Амур, так как впервые растение было собрано на Нижнем Амуре. В России произрастает всего шесть видов аризем (в мире насчитывается до ста пятидесяти), которые распространены в лесах и на разнотравных лугах Южного Приморья, на острове Сахалин и на Курильских островах. Это ариземы полуостровная, японская, сахалинская, Комарова, садоанская и амурская.

Зацветает аризема амурская во второй половине мая и цветет до конца июня. У растения одно или два крупных пятипальчатых листа, сидящих на длинных сочных черешках, которые достигают 30-50 см высоты, а в очень хороших условиях – на плодородных почвах во влажных лесах – до 70 см. Рядом с листьями от основания тянется вверх цветоносный стебель. Он короче листьев – всего 20-25 см. Но самое примечательное в этом растении – цветок. У ариземы не один цветок, а целое соцветие в виде початка с многочисленными цветками. Аризема – растение двудомное, то есть на одном растении бывают только женские или только мужские цветки. Пол легко определить по двум признакам: во-первых, женские растения крупнее мужских, а во-вторых, с виду цветы совершенно одинаковые, но если приподнять уголок “покрывальца” и заглянуть внутрь, то можно увидеть, что у женской особи соцветия зеленые, у мужской – красновато-лиловые. Именно на женских особях “сверток с младенцем” осенью превращается в початок, чем-то похожий на кукурузный, унизанный сочными алыми ягодами. В голом осеннем лесу ягоды видны издали, привлекая внимание птиц – основных разносчиков семян многих лесных растений. “Покрывало” цветка надежно оберегает его от внешней среды. Во время дождей пыльца остается сухой, как и рыльца пестиков, на которые переносят ее насекомые. Мудрая природа сделала так, чтобы под “покрывало” могли проникнуть насекомые и полакомиться нектаром, а заодно и опылить цветки.

Подземная часть растения представлена клубнем небольших размеров, расположенным практически у самой поверхности почвы. От нижней части клубня отходят небольшие корешки, осенью здесь же образуются так называемые детки, которые лишь отдаленно напоминают “взрослые” клубни.

В букетах цветы ариземы встречаются не часто – то ли из-за своей неприметности, то ли из-за того, что быстро вянут, а может, и потому, что в эту пору много других цветов, более ярких и привлекательных. Это и к лучшему, причем как для самой ариземы, так и для людей. Ведь растение содержит жгучие вещества, которые при длительном контакте вызывают покраснение и чувствительный ожог кожи. Особо ядовит у ариземы клубень. И хотя в народной медицине восточноазиатских стран применяются препараты из клубней ариземы как отхаркивающее, болеутоляющее, противосудорожное, дезинфицирующее и противонарывное средство, нужно быть очень осторожным с этим растением.

Аризема – реликтовый вид и, как все реликты, очень плохо приспосабливается к изменениям условий произрастания. Вытаптывание пригородных лесов, бесконтрольные рубки и пожары – все это негативно сказывается на состоянии популяции и ведет к сокращению вида. Кто знает, может быть, через несколько лет название ариземы амурской, как и всех остальных аризем, будет вписано в Красную книгу.

Аризема Амурская – посадка и уход

Аризема Амурская (лат. Arisaema) – довольно редкое растение в наших садах, хотя ее смело можно отнести к оригинальным, экзотическим видам. Аризему еще называют «Джек на кафедре» из-за ассоциации «покрывала» цветка с мантией, накинутой на голову католического монаха, или «Лилия-кобра» из-за схожести соцветия со стойкой кобры. Родиной Ариземы является Дальний восток. В дикой природе растение встречается на Курильских островах и острове Сахалин, в Хабаровском крае, Приморье.

Описание Ариземы Амурской


Аризема Амурская относится к вечнозеленым травянистым растениям, принадлежит к семейству Ароидных, отличительной чертой которых является необычное строение соцветий, состоящих из мелких цветочков и напоминающих початки.

У растения необычное корневище в виде шаровидного клубня. Максимальное количество листьев – 2, но, как правило, встречается Аризема Амурская с одним листом. Листья бывают разной формы: перисторассеченные, пальчаторассеченные, иногда простые овальные. При этом, форма листьев может изменяться. Сложные формы листьев образуются листочками — сидячими либо на черешках: овально-ланцетовидные, ромбовидные, эллиптические. Листья Ариземы Амурской довольно крупные – 40-50 см в высоту, покрыты тонкими жилками,

Соцветие – единичное. Оно появляется вместе с листьями или чуть раньше.  Цветоножка у растения – прямая, а при созревании плодов она становится изогнутой, бывает короткой или длиннее, чем черешки.

Соцветие Ариземы Амурской – длинный початок, по виду напоминающий изящный, расширяющийся кверху цветок кремового оттенка. Декоративность растения заключается в бледно-зеленом покрывале — опадающего, несжатого или слегка сжатого между пластиной и трубкой. Трубка имеет цилиндрическую прямую форму, с продольными белыми полосами, устье завернуто по краям. Пластина — прямая, расширенная, часто загнута внутрь. Вершина всегда заостренная, иногда значительно, образуя длинное свисающее нитевидное окончание.

Светлые полоски на внутренней стороне покрывала Ариземы Амурской являются своего рода оптической ловушкой, притягивающей к себе насекомых, тем самым обеспечивая процесс опыления. Запах у растения слабый. Период цветения – середина мая, но длится он недолго.

Аризема Амурская — растение двудомное, то есть на одном растении есть мужские цветы или женские. Определить пол растения можно по следующим признакам:

  • женские растения бывают выше мужских;
  • цветок женского пола имеет зеленоватый оттенок, а мужской – красновато-лиловый.

Посадка Ариземы Амурской


В природе Аризема Амурская растет в долинах смешанных, лиственных лесов, а потому необходимо очень ответственно подходить к месту выращивания растения, которое очень плохо переносит длительную засуху. Наиболее благоприятным станет участок ровный, с неглубокой ложбинкой, небольшим уклоном. Поскольку растение не любит прямых солнечных лучей, выращивать его лучше в тени. Однако необходимо выбрать такое место, чтобы освещение утром было обязательным. Оптимальный вариант – участок с сетчатой полутенью.

Необходимо обратить внимание на почву. Она обязательно должна быть питательной, богатой гумусом, с кислой реакцией, увлажненной, снабженной дренажем. Можно почвосмесь приготовить самостоятельно, смешав дерновую землю с торфом и крупным песком. Посадка Ариземы Амурской на участке

Посадка клубней производится следующим образом: делаются лунки, довольно глубокие (примерно 20 см), в них помещают клубни, присыпают грунтом. Расстояние между ними не должно быть менее 15 см.

Если растению будет комфортно на данном участке, то оно может расти в течение долгого времени, размножаться самосевом.

Уход за Ариземой Амурской


Хотя Аризема Амурская любит влагу, однако от сильного переувлажнения клубни могут загнивать. В связи с этим в период затяжных дождей рекомендуется место посадки каждого клубня окучить. Если же лето жаркое, то недопустимо пересыхание почвы.

Чтобы растению было комфортно, необходимо почву у подножия цветка рыхлить, освобождать от сорняков. Очень полезно проводить мульчирование торфом.

Аризема Амурская довольно морозостойкий вид. Однако для перестраховки на зиму клубни желательно присыпать листвой или накрыть укрывным материалом. Это не позволит почве промерзнуть на глубину, где расположен клубень. Если же зимы суровые, то клубни лучше выкопать, просушить и хранить в сухом торфе при невысокой плюсовой температуре. Весной, когда земля прогреется, клубни высаживаются на прежнее место.

Аризема

Тип растения:   многолетник

Отношение к свету:   теневыносливое,  светолюбивое

Отношение к влаге:   влаголюбивое,  предпочитает умеренное увлажнение

Зимовка:   зимует с укрытием

Почва:   предпочитает садовые почвы

Сроки цветения:   весна-лето (май-июнь)

Высота:   низкое (10-50 см)

Ценность в культуре:   красивоцветущее,  декоративнолиственное

Arisaema, Аризема. Многолетние травянистые растения с шаровид­ными клубнями, с одним, двумя или тремя листьями, пластинки которых состоят из трех, пяти и более долей. Листья декора­тивны, у некоторых видов они укра­шены красноватыми или серебрис­тыми пятнами. Соцветие — початок, окруженный покрывалом. Ярко-оранжевые плоды ариземы украшают цветник в августе-сентябре. 

 

Виды и сорта ариземы

Род объединяет около 150 видов, произрастающих преимущественно в тропиках Восточной Азии и Южной Америки. Но около 10 видов растут севернее, в умеренной и субтропической зонах.

 

Цветут ариземы весной или в пер­вой половине лета, затем покрывало засыхает, а на початке созревают плоды — блестящие красные ягоды.

 

Все час­ти ариземы ядовиты, поэтому надо быть весьма осторожными, выращи­вая эти растения на своем участке.

Аризема амурская (Arisaema amurense)

Растение лесов Дальнего Востока. Черешок длиной 30-40 см несет одие или два 3-5-раздельных листа. Цветет в мае в течение 10-15 дней. Прицветное одеяло бледно-зеленое с белыми полосами, расположено под листом.

 
Аризема мощная (Arisaema robustum)

Произрастает в лесистых распадках на Сахалине. Прекрасно акклиматизоровалась в Московской области. Ежегодно цветет и плодоноист, образует самосев. Похожа на аризему амурскую, но более мощная. Необычайно экзотический вид придает растению зеленое в белую полоску сводообразно изогнетое покрывало соцветия.

  
Аризема трехлистная (Arisaema triphyllum)

Растение влажных лесов Северной Америки. Листья крупные, 3-5-раздельные, черешки длиной до 50 см. Цветет весь июнь. Прицветное покрывало темно-пурпурное с продольными узкими белыми полосками.

 
Аризема японская (Arisaema japonicum)

Происходит из лесов Дальнего Востока. Отличается длинными (40-60 см) буровато-коричневыми черешками, украшенными рисунком, напоминающим кожу змеи. Весной из почвы появляются экзотичные пятнистые пики побегов. Листья 5-11-лопастные, доли узки, продолговато-ланцетные. Цветение в конце мая в течение 12-16 дней. Прицветное покрывало зеленоватое, расположено выше листьев. Аризема японская более теплолюбива, чем аризема амурская.

 

Аризема темно-крас­ная (Arisaema atrorubens)

Американский вид. Взрослое растение достигает в высоту 90 см. С пурпурным покрывалом со светлыми полосками, но встречаются и формы с зеленым покрывалом, соцветие скрыто под 3-раздельными листьями.

 

Аризема реснитчатая (Arisaema ciliatum)

Родина — Китай.

 

Она появляется из земли лишь в середине мая, листья начинают раскрываться, когда побег достигает 50 см, и это выглядит так, как будто раскрывается зонтик. Пластинки листьев пальчатые, образованы 11–13 узкими листочками, а покрывало снабжено очень длинным и тонким свисающим кончиком.

 

Взрослое растение достигает в высоту 170 см, благодаря чему можно хорошо рас­смотреть соцветие. В то же время это является недостатком: без подпорки аризема падает под тяжестью собст­венных листьев.

  

Уход за ариземой

Все ариземы устойчивы в культуре и довольно неприхотливы. А посаженные в тени, на торфе, около водоемов, быстро разрастаются, образуя куртины. Хорошо растут на одном месте без пересадки долги годы. Предпочитают плодородные почвы с достаточным увлажнением. Пересаживать можно в течении всей осени. На зиму следует укрывать листом, особенно аризему японскую и аризему трехлистную.

 

Размножение ариземы

Размножаются ариземы семенами и клубневидными корневищами. Семена быстро пересыхают и теряют всхожесть, поэтому после сбора их упаковывают во влажный мох и хранят в холодильнике (или в специальном растворе). Но лучше всего посев производить свежесобранными семенами в августе, тогда всходы появляются весной следующего года. Зацветают сеянцы на 3-5 год.

Аризема посадка и уход Цветок аризема амурская фото

Аризема амурская (Амурский початок) — название само говорит о родине растения. Свое название вид получил от названия реки — места, где его впервые обнаружили. Для России это довольно редкое растение, во всём мире насчитывается 150 видов, в России всего насчитывается шесть, которые встречаются в природе на Курилах, Приморье, Хабаровском крае и Сахалине.

Аризема амурская Описание вида и фото

Аризема амурская — это растение с редким видом клубневидного корневища. Растение образует несколько листьев (как правило не более 4). Среди этих листьев один лист скручивается, образуя лиственный ложный стебель.

Листья сидят на сочных черешках, вырастают крупными, достигая в высоту 40-50 см. В природных или при идеально созданных для выращивания условиях могут достигать порядка 85 см. Листья чаще всего перистые или пальчато — рассеченные. Ложный стебель — листок, на котором впоследствии будет развиваться цветок, вырастает в высоту 20 — 25 см.

Самое интересное в растении- это то, что Аризема имеет не один цветок, а целое соцветие, которые очень похоже на початок кукурузы, обросший небольшими цветками. Аризема — растение двудомное, то есть на одном растении могут быть либо мужские цветы, либо женские.

Пол растения можно определить по нескольким признакам:

  • женские растения вырастают выше мужских;
  • хотя цветки на первый взгляд выглядят одинаково, но если слегка приподнять пленку, закрывающую початок, то можно заметить, что женский цветок зеленоватый, а мужской — красновато — лиловый.

Очень большой интерес представляет пленка, которая закрывает початок (некоторые полагают что это и есть цветок), бережно закрывающая цветок от окружающей среды. Закручивающийся конец этой плёнки, изгибаясь, может принимать различные очертания, одно из самых распространённых — поза атакующей кобры. Когда идет дождь, пыльца на цветах остается сухой, то же самое и с женскими соцветиями — они остаются сухими и всегда доступы для опыления.

Подземная часть растения представлена клубнем небольших размеров, расположенным практически у самой поверхности почвы на глубине 20 см, от которого отрастают не слишком густые корни. От некоторых отросших корней осенью образуются небольшие клубни, называемые детками, из которых при соблюдении определённой агротехники можно вырастить взрослое растение. Окрас цветка бывает светлый, темный или в смешанных тонах.

Ещё поражает в растении то, что со временем, или в течение двух лет, растение может поменять свой пол. Плоды имеют вид красной ягоды круглого или слегка вытянутого вида, похожего на маленький теннисный шарик.

Аризема амурская посадка и уход

В свободной продаже приобрести клубни аризимы нелегко — они появляются в продаже только в специализированных магазинах. Но есть интернет — сайты, которые специализируются на продаже редких растений. Если вам удалось заполучить посадочный материал, то необходимо подготовится к выращиванию этого теплолюбивого растения:

  • предварительно подготовить почву для посадки;
  • выбрать место, в котором будет расти аризема амурская в течении нескольких лет;
  • провести предпосевную обработку клубней специальным раствором.

Если будет сделано всё правильно, то вид очень красивого диковинного растения будет радовать Вас многие годы.

Посадка клубней производится в затененных местах, на которые не попадают лучи полуденного солнца. Земля должна быть мягкая, желательно песчаная или супесь с проложенным дренажом, хорошо удобренна органическим удобрением.

Аризема любит увлажненную почву, но переувлажнение не желательно, так как возможно гнилостное заболевание клубня или корней. На зиму желательно произвести укрытие растений опавшими листьями, либо укрывным материалом, чтобы предотвратить промерзание почвы до клубня.

В период затяжных дождей необходимо присыпать возле ствола землю до образования гребня, для того, чтобы вода скатывалась, не переувлажняя землю возле клубня. Но лучше всего перестраховаться, чтобы клубни перезимовали без потерь. Их можно выкопать и хранить в сухом торфе в подвале при невысокой плюсовой температуре, по весне, когда земля прогреется, произвести посадку клубней в этом же месте.

Размножение ариземы амурской

Фото плодов ариземы амурской в лесу

Аризема, как и многие клубневичные растения, может размножаться двумя способами: семенами и вегетативно. Вегетативный способ заключается в том, чтобы отделить вновь образовавшиеся клубни, а затем произвести их высадку. Для выращивания саженцев из семян необходимо с семенами повозиться. Высадка семян оправдана в том случае, когда нужно большое количество растений, например, на продажу.

Созревшие семена собирают в бумажные пакеты для хранения их до следующего лета. Высадка производится в августе месяце, либо под «зиму»: для этого нужно накрыть грядку с высаженными семенами прелыми листьями, которые по весне необходимо убрать. По мере роста ростков их необходимо прореживать. Начало цветения таких саженцев на 4 — 5 год.

Отделять клубневидные отростки от материнских корней необходимо как можно дольше, выдерживая их в земле, например, при осенней выкопке клубней, либо при перекопке земли под посадку весной.

Аризема в ландшафтном дизайне

Это растение своеобразно своими необычными цветами, завораживает взгляд причудливо скрученными концами защитных «покрывал» на концах цветочных початков. В сочетании с невысоким кустарником они отлично украшают место в затененных рокариях, возле водоемов, альпийских горок. Почти идеальное соседство составляют различные папоротники и камнеломка маньчжурская.

Загрузка…

Аризема амурская

1.Русское и латинское название:
Аризема амурская, Arisaema amurense 

2.Семейство:
 Ароидные.

3.Происхождение названия:
от греч. «арис», уменьшительное от «арон» — арум и «сема» — признак, черта.

4.Краткая характеристика:
Ариземы — многолетние травянистые растения с небольшим (2 — 6 см в диаметре) клубнем и толстоватыми корнями, которые располагаются вокруг почки возобновления.

5.Характеристика цветка:
Соцветие — початок. Декоративным является покрывало соцветия необычной формы: у основания воронковидное, далее прямое, потом сводообразно согнутое. Интересны также и яркие плоды аризем.

6.Интересные факты о растении:

7.Уникальный особенности:

8.Агротехника:
Месторасположение: солнечное или слегка затененное хорошо дренированное место. Любят расти около водоемов.
Почва:  ариземы — довольно устойчивые растения, растут на одном месте без пересадки долгие годы. К почве, в общем, не требовательны, но лучше растут и образуют большее количество клубнедеток на рыхлых хорошо дренированных плодородных почвах с достаточным увлажнением. 
Уход: на зиму посадки следует укрывать слоем листа, особенно это касается ариземы трехлистной и японской. Почти у всех аризем клубни по форме напоминают яблоко и влага любит скапливаться в углублении у основания стебля. В период осенних дождей или в дождливое лето это место (основание стебля) может загнить, поэтому рекомендуется слегка окучивать ариземы. Окучивание предотвращает попадание воды к основанию стебля и на верхнюю часть клубня, где обычно есть углубление (вокруг стебля) – а это самое “слабое” место у многих видов. Именно с основания стебля и прилегающего участка клубня начинается бактериоз. Избыток воды в дождливую осень провоцирует это заболевание. Окучивание высокорослых видов позволяет лучше закрепить стебель аризем в земле, что бы растение не раскачивалось. Это особенно желательно, когда ариземы посажены на открытых, не защищенных от ветра, участках и их стебель при сильном ветре мотает из стороны в сторону. Теплолюбивые ариземы на зиму убирают в холодильник, пересыпав их сухими опилками.

9.Размножение:
Выкопку и пересадку аризем можно проводить в течение всей осени. Высаживают клубень на глубину 15 см. Расстояние между растениями 15 см. Вегетативно размножается легко – “детками” образующимися на клубне. Возможно деление клубня после окончания вегетации. Семена быстро пересыхают и теряют всхожесть. Поэтому после сбора их упаковывают во влажный мох и хранят в холодильнике. Но лучше сеять свежесобранные семена в августе, тогда всходы появляются весной следующего года. Зацветают сеянцы на 3-5 год. При выращивании в культуре нередок самосев. Для ускорения прорастания необходимо отмыть семена от сочных покровов после их созревания и стратифицировать 1 месяц в тепле. в затем не менее 2 месяцев в холоде. Проращивать при 20-25 град. Распикированные сеянцы не пересаживают до конца вегетации (середина лета). после чего высаживают в открытый грунт на глубину 3-5 см. При выращивании рассады необходимо поддерживать ровную влажность почвы. В случае пересушки растения могут преждевременно уйти на покой недоразвитыми и погибнуть.

10.Родина:
Всего аризем насчитывается около 150 видов, произрастающих преимущественно в Восточной Азии. В нашей стране имеется четыре вида, встречающиеся в долинных смешанных и лиственных лесах юга Дальнего Востока. Несмотря на свое происхождение, ариземы могут расти в средней полосе России. В частности, они неплохо себя чувствуют в открытом грунте Ботанического сада в Петербурге. 

11.Использование:

 

описание, сорта, посадка и уход, сочетание с другими растениями, применение в ландшафтном дизайне

Аризема – это многолетник, достигающий в высоту 90 сантиметров. Клубни растения имеют диаметр до 6 сантиметров, корни толстые, листья пальчатые. Растение интересно формой цветка – он находится как бы под покрывалом.

Описание цветка

Аризема – цветок, обладающий ярко-красными ягодами. Растение предпочитает затененные места с питательным и хорошо дренированным грунтом. После того как произведена посадка, требуется осуществление окучивания.

Чтобы цветок чувствовал себя хорошо, его рекомендовано привязывать к колышкам. На зиму растение укрывают листьями. Размножение – при помощи семян или вегетативно.

Аризема активно применяется для оформления рокариев, расположенных в тени, и для создания ландшафта вблизи водоемов.

Вас также может заинтересовать статья, в которой мы рассказываем о популярных водных растениях для пруда.

Популярные сорта

В роду ариземы присутствует порядка 150 видов. Практически все они произрастают в Южной Америке и Восточной Азии. В субтропиках и умеренной зоне могут выращиваться лишь 10 типов растения.

Цветение отмечается поздней весной или ранним летом. Потом аризема отцветает, а на початках образуются красные блестящие плоды. Так как аризема, выращивание которой не составляет труда, ядовита, действовать с ней следует осторожно.

Трехлистная аризема

Произрастает в лесах Северной Америки. Листья внушительных размеров, длина черешков – до 50 сантиметров. Прицветное покрывало имеет темно-пурпурный окрас, есть белые узкие полоски.

Темно-красная

Американская разновидность. В высоту взрослое растение вырастает до 90 сантиметров. Покрывало может быть зеленого или пурпурного цвета. Соцветие прячется под 3-раздельными листьями.

Реснитчатая аризема

Родина – Китай. Листья во время раскрытия напоминают зонтики. Из земли растение появляется только в начале мая. Листья пальчатые, на покрывале есть тонкий и длинный кончик. Если производить уход правильно, в высоту растение может достичь 170 сантиметров.

Сорт требует дополнительных подпорок, иначе аризема сломается под собственной тяжестью.

Мощная

Сорт можно встретить на Сахалине и в Московской области. Размножается самосевом. Мощное растение с экзотическим видом.

Аризема амурская

Произрастает на Дальнем Востоке. На 35-сантиметровом корешке присутствует около 4 раздельных листьев. Цветение начинается с мая и продолжается 2 недели. Прицветное одеяло имеет бледно-зеленый цвет, полосы белые. Находится оно под листом.

Японская аризема

Произрастает в лесах Дальнего Востока. Имеет 50-сантиметровые длинные черешки коричневатого цвета. На них присутствует оригинальный рисунок, который напоминает змеиную кожу.

В весеннее время из грунта появляются пики побегов, обладающие пятнистым окрасом. Листья продолговатые, доли узкие. Растение более теплолюбиво, чем аризема амурская.

Цветение ариземы (видео)

Посадка и уход

Посадка ариземы вызывает некоторые сложности, так как найти клубни непросто. Если вы все-таки раздобыли их, уделите цветку максимум внимания. Если аризема приживется, она будет радовать вас долгие годы своим великолепным цветением.

Клубни высаживают в тенистых местах, которые отлично защищены от послеполуденного зноя. Грунт должен быть достаточно увлажненным, дренированным и питательным. Заглубляют клубни на глубину в 20 сантиметров. Уход подразумевает и укрытие на зиму ариземы при помощи сухих листьев, однако важно, чтобы они не были повреждены спорами.

После проливных дождей следует проводить окучивание. Это нужно для того, чтобы в выемках, которые располагаются под клубнями, не скапливалась вода. Хранить клубни зимой следует в слегка увлажненном торфе, температура окружающей среды при этом должна быть выше нуля.

Размножение растения

Аризему размножают вегетативно:

  • семенами, при этом возможен самосев;
  • клубнями (делением либо детками).

Посев семян рекомендовано проводить в августе. В другое время всхожесть не такая хорошая. Посевы взойдут весной. А цветение начнется только через 4 года. Хранить семена можно в увлажненном мхе, завернутом в упаковку, в холодильнике. Деток отделяют после осенней выкопки или весной до начала посадки.

Применение в ландшафтном дизайне

Аризема отличается высокой декоративностью. Сначала внимание привлекают соцветия, а затем початки ягод. Растения прекрасно выглядят в рокариях либо вблизи водоемов. Важно, чтобы аризема не находилась под воздействием прямых солнечных лучей.

Так как аризема – это лесное растение, в саду ей стоит отвести место в полутени. Важно, чтобы почва была богата гумусом и с кислой реакцией. Хорошо, если утром растение освещается солнцем. В осенний период клубни должны подсохнуть, а летом нельзя допускать их пересыхания в грунте.

Морозоустойчивые сорта способны выдержать похолодание до -30 градусов. Теплолюбивые ариземы требуют укрытия. Тропические виды растений придется выкопать и хранить в прохладном и сухом месте до наступления весны. Есть еще один простой способ сохранить аризему – выращивайте ее в горшках, а когда похолодает, просто занесите в дом.

Сочетать аризему лучше с неброскими партнерами. Отлично подойдут папоротники или разные типы маньчжурской камнеломки.

Аризема японская (видео)

Также можно сочетать растение с хостами и различными многолетниками. Оптимальным вариантом станет посадка ариземы куртинками соло.

лекарственное растение, применение, отзывы, полезные свойства, противопоказания

В народной медицине лечебные свойства ариземы находят довольно широкое применение. К примеру, сок клубней ариземы используется в качестве противоревматического, антианемического, дезинфицирующего, противонарывного и антиспастического средства. Народные целители также рекомендуют сок ариземы при заболеваниях желудочно-кишечного тракта. Корневища ариземы (в частности японской) применяются в народной медицине как болеутоляющее и противосудорожное средство, а также при злокачественных новообразованиях, раке кожи, при укусах змей. При экссудативном диатезе измельченные до пастообразного состояния свежие листья растения накладывают на пораженные участки кожи. При карбункулах и абсцессах пастообразную консистенцию листьев с небольшим количеством уксуса также наносят на пораженные места кожи, одновременно с этим употребляют настой из листьев ариземы. Раздражающее свойство сока клубней ариземы рекомендуется как отвлекающее средство при различных простудных заболеваниях. Сок клубней ариземы вводят в состав мазей применяемых при различных воспалительных кожных заболеваниях, его также применяют в качестве отхаркивающего средства при бронхите и пневмонии. На Дальнем Востоке аризему используют как лечебное средство, повышающее свертываемость крови. Сок клубней или мазь на основе ариземы применяется также как отвлекающее средство при болях в пояснице и груди (при простуде), а также ревматических болях в суставах и мышцах, плеврите. В народе осенние клубни ариземы считают полезными от нарывов и как дезинфицирующее средство. Аризему применяют при геморрое, как мочегонное средство при болезненном мочеиспускании. При скрофулезе (золотухе) листья ариземы применяют (местно) на участках с язвами, а также употребляют их настой. Отвар подземной части растения также употребляют как успокаивающее, гипотензивное, ранозаживляющее средство. В народной дерматологии отвар из корневищ ариземы амурской применяют наружно в виде компрессов, примочек, обмываний при кожных проблемах воспалительного характера.

Во многих народных медицинах, например в Средней Азии отвар из верхушек стеблей ариземы используют в качестве средства от кашля. В Индии с лечебной целью применяют семена, листья и молодые побеги ариземы, и вообще растение в целом считается полезной пищей для очистки крови. В корейской и китайской медицинах порошок и отвар из подземной части ариземы амурской применяется как отхаркивающее средство при остром и хроническом бронхите, а также как спазмолитическое, противосудорожное и обезболивающее при эпилепсии, обмороках, головокружении, мимическом параличе, последствиях инсульта, головной боли, ревматоидном артрите, радикулите, при переломах и ушибах. Сок клубней ариземы в китайской народной медицине употребляется также при анемии, заболеваниях органов пищеварительного тракта, а отвар клубней используется как отхаркивающее средство при бронхите, пневмонии, коклюше, а также как противосудорожное при детских болезнях, сопровождающихся судорогами, как обезболивающее – при раке кожи и укусах ядовитых змей, а также как успокаивающее, слабительное, потогонное, антисептическое средство при абсцессах.

Аризема (фото) – уход за растением

ЛАТИНСКОЕ ИМЯ: Arisaema

СЕМЬЯ: Агавеи

РОДИНА: Европа, Азия, Африка, Северная Америка.

Выращивание: средней сложности

Расположение: яркий свет или полутень

Температура: в зависимости от типа

Полив: летом обильный, зимой редко.

Цветение: май – июнь.

Пересадка: два-три года, осенью.

Высота: от 15 см до 1 м.

Уход: удаление сухих и поврежденных частей растений.

150 видов многолетников с клубневыми корнями и «цветками» образуют Arisoema.Они образуются из лоскутного покрывала (трансформированного листа, часто ярко окрашенного), обернутого вокруг соцветия. В конце лета на месте женских цветков развиваются яркие ягоды.

Листья аризема состоят из трех и более листочков, часто с красными пятнами. Выносливые пилы ариземы бело-голубой (Arisaema aindidissimum) миниатюрны (до 15 см в высоту). Эти растения имеют тройные блестящие светлые листья и 7-8-сантиметровую бело-белую вуаль с розоватой пигментацией. Листья ариземы изящной (Arisaema coiicinmim) состоят из 10 и более листьев, у этих растений пурпурные покрывала с белыми пятнами.Aricema sikoka (Arisaema sikokianum) вырастает до 30-60 см. Отличается трубчато-выступающими пурпурно-коричневыми покрывалами и белыми початками в форме булавы или булавы. Листья у этого ростка появляются после цветения. Арисема имеет трехлистное, или темно-красное (Arisaema triphyllum, Arisaema atrorubens), зеленое покрывало с лиловыми или коричневыми прожилками.


Ссылка по теме: Ядовитые растения – названия


Выращивание арземы


Ариземы выращивают как в открытом грунте, так и в горшках, на балконах и террасах.Этим растениям лучше всего подходит лесная почва, обогащенная органическими веществами, или садовая почва, смешанная с торфом и листьями, облегчая задачу. Комнатные растения можно приготовить с помощью готовой грунтовки для луковичных растений или субстрата из лиственного перегноя, торфа и песка, взятых в равных частях, с добавлением удобрения, обогащенного микроэлементами с медленным всасыванием.

Высаживают растения осенью, на глубину до 15 см. Расстояние между соседними образцами должно быть не менее 15 см.При посадке желательно внести в почву хорошее органическое удобрение.

На зиму ариземы укрывают растительным материалом (сухими листьями, соломой, хвоей).

Луковицы видов аризем, не отличающихся выносливостью, рекомендуется хранить зимой в горшках в помещениях, где температура не опускается ниже 5-6 ° С. Весной их можно перенести в отапливаемое светлое помещение, а затем , наконец, вынесен на открытый воздух.

Место выращивания


Ариземы предпочитают яркий свет или светлый оттенок.


Ссылка по теме: Луковичные клубневые и корневищные цветы и растения – посадка


Температура


Морозостойкие виды устойчивы как к высоким, так и к низким температурам. Менее морозостойкие виды не переносят температуры ниже 4-5С.

Орошение ариземов


В весенне-летний период ариземам нужен регулярный полив. Осенью полив постепенно сокращают, а зимой – приостанавливают.

Трансплантация арисемии


Пересадку проводят каждые два-три года, в конце зимы, на рекомендованную для выращивания почву.

Аризема: Уход


Уход за ариземой сводится к удалению отцветших и поврежденных цветков.

Размножение arsema


Весной от кустов отделяют побеги, которые сразу же высаживают. Также можно осенью клубень делить. Аризому можно размножать и свежесобранными семенами в конце лета; затем саженцы пересаживают в соты, чтобы позже высаживать в землю или в горшок, когда молодые растения правильно укоренятся.

Болезни и вредители


Ариземы могут поражать ржавчину, вызывая пожелтение листьев и сон. В этом случае растения можно обработать фунгицидами на основе меди, но пораженные экземпляры легче удалить, заменив их новыми. Учтите, что их следует высаживать на новом месте, так как вызывающий ржавчину гриб долго остается в почве и может заразить новые растения.

ДЛЯ УВЕДОМЛЕНИЯ

Ариземы найти в продаже непросто.Их можно заказать в садовых центрах или в Интернете. Выбирайте здоровые и компактные экземпляры.

ЗАКАЗАТЬ КАЧЕСТВО И ДЕШЕВЫЕ СЕМЕНА И ДРУГИЕ ТОВАРЫ ДЛЯ ДОМА И ДАЧИ. ЦЕНЫ БУТЫЛКИ. ПРОВЕРЕНО! ПРОСТО СМОТРИТЕ СЕБЯ И БУДЬТЕ ИЗУДАНО. ЕСТЬ ОТЗЫВЫ. GO >>>

Ниже другие записи по теме «Дача и сад – своими руками»


Подписывайтесь на обновления в наших группах и делитесь.

Давай дружить!

Амурская аризема в полетных кочах

Заради свое барве в видеза се та растлина именуйе туди кобра лилия.Kateri pogoji so primerni za gojenje arizem na vrtu?

Растлина спада в дружино Aroid (подобно кот лила калла). Род Arisema ima več kot 100 vrst, večina jih živi v subtropskih in tropskih Azijah, od tega jih je 6-7 mogoče gojiti в среднем пасу. Najbolj nezahtevna in cenovno dostopna za naše zemljepisne širine – Amur Arizema .

Videz

Arizema raste v aim debelem, založljivem steblu z enim cvetjem (ali bolje rečeno socvetjem). Ima dva velika petvratna lista, dežnikasta oblika nad rožo, do višine 30-50 cm.Корен растлайн е гомоляст, с танкими коренинами. Socvetje je belkasto-zelena storža, prekrita z isto barvo s trikotno listnato tančico. Plodovi – rdeče sferične jagode, zbrane v kompaktnih jajčastih plodovih. Занимиво е, да много приделовцы цветов менижо, да е е растлина Аризема Амур двородна, торей да има гетеросексуальне посамезник ..


Бело-зеленое соцветие аризема изгледа изгледа

4 года

4

4 ne more stati dolgotrajna suša.Уживала бо в мрезах полутени, зашито пред ополданским сонцем. Край же ворон али с плитво вдолбино. Strma pobočja so nezaželena, vendar je sprejemljiv rahel naklon. В этом примере обликуйте лукнё околи растлайн.

Arizema je zahtevna rodovitnost tal in vlaga : na suhih peščenih tleh izpade, zamrzovanje pa je kontraindicirano. Найболь предностна е земельска скоря, ки не твори, з высоким гумусом в субстром, ки абсорбира влаго. Kot možnost – mešanica travnate zemlje, šote in peska v razmerju 1: 3: 1 ali 1: 2: 1.

Najbolj zanesljiv način za razmnoževanje rastline gomolji otroci . Vendar jih je vedno malo, zato je bolj produktiven način setev sveže nabranih semen . Sejem jih v šibkem senčenju, v vlažen subrat do globine 1-2 cm. Lahko jih posjete površinsko in potresemo s plastjo šote do 3-4 cm.

Daljše trajajoče poškodbe lahko povzročijo nastanek virusa jesensko deževje , saj ima njen gomolj na vrhu majhno vdolbino. Da ne gni, je treba pred zavetjem pokriti višjo rastlino.

Arisema res ne mara vlažnih tal


Sadike se pojavijo šele po dveh zimah. Sadike se razvijajo počasi in v zgodnjih letih potrebujejo povečano pozornost. Tla ob vznožju rastline ohranjam čista od plevela, olupim podlago stebla, mulim s šoto. Морам заливати в суши. Есени обложим пристально површино с гостиными листами.

Arizema в vrtni pokrajini

Amur Arisema sam izgleda bolje. Sadite jo lahko sami, obkrožena z nizko vlago in senci, ki ljubijo senco.Добро е, е е озадье рало в наспртю со своим барво. To je lahko preproga preživelega rdeče-rjave barve, vrvi kovanca, kamenčiči itd ..

Bodite previdni, jagode arizema so stropene

Čeprav arizemi niso je opižini, na gorske rastline, , apnenci ali prodniki. Zato jih najpogosteje zanimajo ljubitelji skalnatih vrtov. Vrtec v japonskem slogu lahko temelji na skupini srednje velikih balvanov ali kamenčkov z več rastlinami arizema.

Delite na družbenih omrežjih:

تشذيب السوق الحرة

  • الطيور الحرة المغذية بيع

    الأردن – ويكيبيديا ، الموسوعة الحرة. يعتبر الأردن من أهم ممرات الطيور المهاجرة, بسبب وقوعها على حافة حفرة الانهدام وتقطع الطيور آلاف الكيلو مترات سنويا في مواسم الهجرة مرورا بالأردن ويبلغ عدد أنواع الطيور المسجلة في …

  • Технический документ Джини (HTML) | مؤسسة جيني

    مقدمة. تختلف Джини عن ميع مشاريع криптовалюта الأخرى على الأرض اليوم تقريبًا.لد نشرنا بالفعل كمية هائلة على موقع جيني وفي كتاب جيني.

  • Arizema Amur راعة ورعاية راعة الأريزما – معلومات عامة – 2019

    ليس من السهل راء درنات Arysima من السوق الحرة – فهي متوفرة للبيع فقط ي المتاجر المتخصصة. … تشذيب الأنواع دائمة الخضرة لا تنتج. ي العينات ات الحالة الواضحة للراحة ، تتم الة الجزء الوائي …

  • تقليم البرتقال – بستان – كيفية تقليم البرتقال – الفواكه…

    يعتبر البرتقال من أكثر الفواكه المستهلكة في إيطاليا وينتمي إلى عائلة الحمضيات مع الليمون والليمون والجريب فروت. في هذه المقالة سوف نرى كيفية تقليم البرتقال.

  • اتراع – ويكيبيديا

    د اترع الإنسان في ذلك العصر الفؤوس وآلات رى ، عن ريق تشذيب العظام والصخور وقرون الحيوانات و. ما اختُرعت الأقواس والسهام والرِماح ، وقد اكتشف الإنسان أيضا كيف يشعل النار بضرب عة …

  • الولايات الومية السودانية المتحدة | تهتم بإنسان السودان…

    وأشار رضوان إلى أن بلاده منفتحة أمام الاستثمارات الأجنبية, مؤكدا أنه لا عودة عن سياسات السوق الحرة والإصلاح الاقتصادي وتواصل الحوار مع المستثمرين الأجانب.

  • Подпись: تان الإناث: ما أنواعه ولماذا يُمارس حتى الآن في …

    الرئيسية; السياسية; الاقتصادية; الدولية; الرياضية; الاجتماعية; الثقافية; الدينية; الصحية

  • العدد 82 السنة 82 الثلاثاء 13 انون الأول 2016

    لم يكن اسم تلك المرأة, المرأة مفتشة القطار, لم يكن اسمها أكترينا ولا المرأة بائعة المشروبات الروحية في السوق الحرة اسمها أكترينا.

  • رسائل من الدوحة

    و لا أعتقد إنكما تتوقعان أن درجة سذاجة أمكما و خالكما في ذلك الوقت كانت تسمح لهما بعد الأسماء التي تذكرها ماما “عفاف الهلاوي” في برنامجها الأسبوعي “سينما الأطفال” و الذي تذكر فيه عدد لا حصر له من الأسماء لإهدائهم فقرات …

  • يف تنمو اللونجان في المنزل – معلومات عامة – 2020

    الشيء المهم هو أنه في السوق الحرة يكاد يكون من المستحيل العثور على هذه الثمار, في الوصفات التي يتم تحضيرها حتى للأطباق الغريبة, نادرا ما يتم إشراك هذه الثمار, لذلك فقط الأشخاص الذين…

  • العدد 86 السنة 80 الثلاثاء 9 месяцев 2014

    اعلن التحالف من اجل ايقاف معاهدة التجارة الحرة, المعروفة ب ТИПТ, في الرابع من الشهر الحالي, عن جمعه خلال الشهرين الأخيرين أكثر من مليون توقيع في جميع انحاء اوربا, على اثر الحملة التي اطلقتها …

  • My Mall Magazine, выпуск 7, My Mall –

    لقت سوق دبي الحرة دمة تحويل العملة السريع ي 350 نقطة بيع تديرها السوق الحرة ي مطار دبي العملة تديرها السو الحرة ي مطار دبي العملة

  • لماذا لن ينهي اتفاق تجاري التنافس بين الصين والولايات المتحدة

    تشذيب شجرة كاد أن يؤدي إلى اندلاع حرب بين الكوريتين… يقول ولسن ، “ما نراه الآن هو احتكاك بين اقتصاديات السوق الحرة ومبادئ واشنطن واتصادئ واشنطن واتصادج واشنطن واتصاد بار رولة ارتلار رولة ارتولة انن واتصاد بار رولة ارتالار رولة

  • تسوق ال مكان للبيع و الشراء المفتوح ي السعودية | سوق. وم

    بر موقع للتجارة الإلكترونية في العالم العربي ، راء وبيع المنتجات عبر منصة منتجات عبر منصة موثوقلحاارة الترلتالة المنتات عبر منصة موثوقلحا رلتالة

  • Ba бортовой журнал май 2012_issue 9 faw – SlideShare

    7 июня 2012 г. · Бортовой журнал Ba май 2012_выпуск 9 faw 1.210×297 Bahrain Air List UAE AirShop Issue 9 бесценный беспошлинный товар السوق الحرة Драгоценности для ухода за кожей…

  • ماكينة تريكو السوق المفتوحة

    ماكينة تريكو السوق المفتوحة. ويستخدم على نطاق واسع ВЛМЭ الحزام الناقل لنقل المواد مقطوع أو المنتجات المصنعة في التعدين, البناء, الصناعات المعدنية والصناعات الأخرى, على سبيل المثال, عندما الفحم والخامات المعدنية, يتم …

  • سرة حديقة مع يدي خاصة

    Содержание1 يفية عل الأسرة المنتجة وجميلة في البلاد 1.1 كيفية جعل سرير أثار مع يديك .1.2 الأسرة أنفسهم مع مساعدة من طريقة إيغور ليادوف ل .1.3 أسرة جميلة بأيديهم: النباتات, والأسوار, ومسارات 2 كيفية جعل أسرة عالية + أشرطة الفيديو 2,1 …

  • Gemantus الرعاية المنزلية والتكاثر – حديقة الزهور …

    المصنع دائم الخضرة ، من عائلة الأمارلس. وبائعو الزهور هم الأكثر شيوعا مثل النباتات المنزلية, نوعان مثل Gemantus Катарина و belotsvetkovy gemantus, اللذان تم العثور عليهما باللون الأحمر الفاتح, بأوراق كبيرة, متموجة على طول الحافة…

  • Qatar Duty Free – лотерея миллионеров

    Покупатель билета MIllionaire Draw несет полную ответственность за обеспечение того, чтобы участие в такой акции не противоречило законам и правилам страны, в которой покупатель проживает во время покупки.

  • برمجيات حرة – يونيونبيديا ، الشبكة الدلالية

    خارطة تصورية للبرامج الحرة البرمجيات الحرة برمجيات حاسوبية يمكن استخدامها ودراستها وتعديلها لأي غرض دون قيود, وكذلك نسخها وتداولها معدلة أو غير كذلك, بقيود أو بدون قيود.287 علاقات.

  • Служба поддержки: لاقيات الرأسمالية | لاقيات الرأسمالية: ما لن …

    المغزى و تجنب استخدام الإجراءات الحكومية القسرية ﻟ «تشذيب الزوائد» أو «توجيه» السوق تحو النهوائد »و« تويو »السوق تحو الني التالي العي النتي. 20. رأسمالية السوق الحرة مقابل رأسمالية المحاباة. لتجنب الخلط الناجم …

  • مكتبة الفكر

    فكر فيها. لد قرأت من الحجج المناهضة لرأسمالية السوق الحرة ر مما قرأه غالبية أعداء رأسمالية السوق الحرة لأنني أعرف أكثر.

  • من هي “عصابة شيكاغو” … وعلاقتها بمحنة العالم العربي …

    , 20 ноября 2015 г. لا قدر

  • واضاف الرومي أن السوق العراقي سوق جاذب للاستثمار في حال استقرار الامن, فهناك فرص كثيرة يستطيع المستثمر الكويتي أن يدخل فيها ويحقق ربحا وعوائد ممتازة, لافتا إلى وجود تقارير اقتصادية …

  • العلامة التجارية للكسارة جيدة

    تعتبر إدارة العلامات التجارية وظيفة اتصال التي تشمل عمليات تحليل وتخطيط كيفية طرح العلامة التجارية في السوق, والهدف من ذلك تقديم العلامة التجارية للجمهور والحفاظ على السمعة المنشودة لها…

Арисема амурская – Арисема амуренсе

2020-07-16 15:58 Мартина Цеслиньска

Автор: www.thinkstockphotos.com

Arisema amurska jest pochodzi z północno-wschodniej Azji – ojczyzną jest część Syberii, poło nona nad rzeką Amur, a także Północna Korea i Chiny. Roślina ta nadaje się do uprawy w Polsce, choć jest mało popularna. Należy do rodziny obrazkowatych (Araceae).

Арисема амурская – опись

Arisema amurska to niska bylina o lekko rozłoystym pokroju.Dorasta do 30-50 cm wysokości. Umieszczone na długich ogonkach liście złożone są z pięciu lancetowatych listków. Jeden liść ma około 15 cm długości. Okres kwitnienia risemy przypada na maj. Zaraz pojawieniu się liści, tworzą się pędy kwiatostanowe. Składają się one z zielonej kolby, którą otacza pochwa kwiatowa z podłużnymi kremowo-zielonymi smugami. Kwiaty kształtem przypominają dzbaneczki. Charakterystyczne dla arizemy jest zmienność kwiatów w kolbie. U młodych roślin są to kwiaty męskie, u starszych – męskie albo eńskie.Niewiele jest okazów, gdzie występują obie płcie kwiatów. Taka zależność jest przystosowaniem do panujących warunków: jeżeli produkowane są kwiaty męskie wtedy większa część energii przenosi się na wzrost bulwy. Jeżeli w bulwie została zgromadzona odpowiednia ilość energii, roślina sama może zmienić płeć kwiatów na eńskie. Owocem jest okrągła pomarańczowa jagoda, która na jesień czerwienieje. Wewnątrz owocu znajduje się jedno duże nasiono.
Arisema to roślina bulwiasta, jej bulwy są okrągłe i spłaszczone

Arisema amurska – warunki uprawy

Warunki uprawy risemy nie są skomplikowane.Roślina предпочитают stanowisko półcieniste, ale może też rosnąć w miejscu słonecznym, ale tylko i wyłącznie wtedy, gdy podłoże jest stale wilgotne. Roślina lubi glebę przepuszczalną, yzną, próchniczą i lekką. Wskazane są dla niej podłoża torfowe i lekko gliniaste. Jest całkowicie mrozoodporna

Arisema amurska – pielęgnacja

Arisema amurska raz na jakiś czas preferenceuje zasilanie nawozem wieloskładnikowym. Добже дзяла на ниą такое короцне подсыпывание компостем.Ze względu na to, że roślina wymaga stale wilgotnego podłoża, można zastosować ściółkowanie korą.
Młode egzemplarze należy okrywać na zimę, wystarczające będą nawet suche liście. Arisema rozmnaża się zarówno przez nasiona, jak i w sposób wegetatywny przez podział bulw, które wyrastają wokół bulwy macierzystej.

Arisema amurska – zastosowanie

Arisemę amurską można wykorzystywać zwłaszcza na rabaty zacienione lub półcieniste. Znakomicie poradzi sobie w cieniu wierzb czy lip.Warto wprowadzić ją do uprawy w ogrodach o leśnym charakterze. Można ją także posadzić w okolicy oczek wodnych czy stawów.

Roślina ozdobna г Lisci / igieł
Wilgotność gleby
Stanowisko
Roślina ozdobna г kwiatów
Stanowisko
Wysokość 30 см – 50 см
Kategoria BYLINY
Termin kwitnienia
Zimozielone Nie
Podlewanie średnio
Барва Lisci / igieł Зелена
Pokrój
Pokrój lekko rozłożysty
Barwa kwiatów kremowo-zielona

Redke Trajnice Na Našem Vrtu

Četrti lov – lov na redke rastline

Prvi lov je samo lov.Други лов ж е риболов. “Третий лов” (мой роджак, Владимир Солоухин, Владимирев писатель, има такшно згодбо) je nabiranje gob. Glede četrtega lova še ni sodbe, razen izmišljotin vašega ponižnega hlapca. Тисте, в катере вас здай потопим.

Торей, байк за рогом! Предлагам, да поищем четверти любви на искание в накуп вртних растлинов. В скрайна манифестация тега хобиджа бо веляла за “норо на растлине”. Takrat pridobivanje novih rastlin prevzame značaj strasti, neke vrste duševno motnjo. In ta bolezen se imenuje zbiranje.

Копати из великих цветов

Nabiranje rastlin je ločena tema. Pustimo ga ob strani in se malo vrnemo nazaj. На splošno je ruska beseda “lov” v prvotnem pomenu pomenila močno željo (želja, lov), ljubezen, strast do nečesa. Lovec je že nekaj izjemnega. На нобенем обмочю николи ни превеч правых ловцев. Na primer, skoraj vsi se odpravijo na gobe, občasno pa je le nekaj “lovcev na gobe” – resničnih stkovnjakov in ljubiteljev tega posla.

Kar se tiče lova na rastline, to absolutno ni za vsakogar. Велико манж е ловцев на растлине кот набиральцы гоб, рибичи в людях с пушками. Ker sem tudi sam pokusil vse štiri love (lovil sem živali, lovil ribe in nabiral gobe, zdaj pa sem dosgel travel in grmovje), jih imam pravico primerjati med seboj.

Kakšna je posbnost lova na rastline? Та засэдба всех ловов е найпаметнейша, найболь знано интензивна. Првич, велико веч е растлин кот ребро, предметов лова с пиштоло в гоб.Растлайн так в пример с всем тем препросто темная тема. In poleg tega ni dovolj, da bi dobili rastlino, jo je treba ohraniti živo in zdravo. In to ne zahteva le celovitega razumevanja njene biologije. To je teorija. Тода туди наредити вериго укрепов. К дже пракша.

Зато лов на растлине приватности найболь интеллектуальной дель “ловцев”. В гм, уговлям, ни тако малость за “разумнега чловека”. На splošno so lovci na rastline (še bolj pa nabiralci) право посебна каста. To so ljudje s fino mentalno organacijo, so elita vrtnarske skupnosti.To so vitezi okrogle mize, ki so za svoje poti izbrali službo rastlinske lepote in гармония.

Лов на Растлине, Ствар Правега Господа

Кавкашки пепел

Признам, признам! Сам сем имел роко при всех наштетих ловких. Bilo je celo obdobje, ko sem imel dovolj za tri naenkrat. В eprav je fasinacija z rastlinami prišla zadnja, se je izkazalo za tako nalezljivo, da sta lov in ribolov povsem opustila.

In to je tisto, kar mislim – vsi lovi imajo eno skupno stvar – vzbujajo navdušenje nad iskanjem, sledenjem.In vse, karkoli lahko reče, zahteva potrpljenje, izkušnje in znanje. In lov na rastline je največji. В этих други боубийи видий ботаника кот некакшен эксцентрик зунай тега света, потем заради ньиховега поманиканья теисте сиве снови, захвалюйоч катери ячловек (человек) прежел врстни модри эпитет).

Сам поем “любовь на растлине” – это родил в доби великих географических объектов, ко так разыскивают хители в незнании жизни: географии, картографии, биологии… К делу когда-то повезло с двумя строгими невзгодами.Konec koncev, najpogosteje se je bilo treba premikati peš po divjih, nerazvitih deželah in prenočiti na prostem. На грунтовке, славни руски одинокритель Карл Максимович йе седем целих лет – кам на коню, кже на чольну в вечинома пеш, “потепал” по входни Сибирии в на дальней дороге. В летих потованя еодкрил в описал 120 дослей незнаных растлинов… в убил два дуката медведов. На сплошно так били први ловцы на растлине найболь складни с седанжим концептом “государства срече”. Помыслите на кинематографско Индиано Джонс.Tako je bilo, če odštejemo «ljubezensko-romantično» sestavino njegove podobe.

Али славни Дэвид Дуглас (он же Дуглас), непревзойденный пионирский попотник в любви на растлине. Шкоть по ролевой игре Дэвид Дуглас неуморни искалец растлин, господство в кар некай пустоловцев в найбольшем помену безеде. Več kot deset let svojega življenja je posvetil lovskim rastlinam. В лет своих потепаня я погумни один препелял 240 врст новых растений из Новеги света в Англии. Med potovanji je večkrat padel v nevarne spremembe in na koncu tragično umrl, po nesreči padel v lovsko past na Havajih.Ин такрат ж имел комай 35 лет.

Мимогреде, в тистих дальних часих би биллов на растлине лахко зело доносен посел. Kot so nekoč rekli, bi se človek lahko srečal s tem. Вземимо за грунтовку риболов орхидей в Борнеу, ки е свой врунец дозегель в први половичи 19. столетя, ко е орхидейски бездельник призадел Европо. Цела войска ботаников-авантуристов (Низоземцы, Бельгийцы, Немцы), это я нато отправила в юговжодно Азиджо по найлепше тропско цветье. Seveda je uspeh v tej zadevi določal ne le in ne toliko pogum.Потребовали смо изъемно знание в изкушнье, да смо экзотическим цветем доставили недотакнье в варно кончнему потрошнику.

Med tistimi, s katerimi naletim “po naravi službe”, ne, ne, da, in tam bo sodoben lovec (ali lovec) za rastline. Današnji lovci na rastline težko tvegajo življenje. Типични ловец на растлине, здай большой женский кот мошки. Некдо гре на Češko zaradi eksotičnih novosti, nekdo v Nemčijo. В некдо претихотапи растлине из Польске.

Redki gostje

Обстая веч разлогов, заради катэри изберемо долочене растлине за врт.Главни трие себе кажейо в нжихови делитви на грано, здравильно в декоративно. Redke rastline so ločena tema. Посещение редкости я сама по себе привлекательная. Тода в всакем пример редкость ни сама себи намен, это всегда избирамо растлине по нжиховых упорабних ластностей, ки включео лепото.

Зачетек с редкостью редкости друга. Tu so na primer takšne zdravilne rastline, kot so kalamus, močvirski mešiček, valerijana, elekampan, burnet, agaric. Redko jih vidite na vrtu, čeprav jih ni težko gojiti – остала би ле желя.Туди е позабите на них, бодо преживели.

Пополнома друга задева так возьмите растлайн, кот со копата, спальна траву, адонис, сивка, беламканда. To so že prej težke vrste v kmetijski tehnologiji. Le navdušeni vrtnarji – vztrajni in pridni – lahko gojijo takšne rastline.

Pomladni adonis

Pomladni adonis, adonis (Adonis vernalis). Prav neverjetno je, zakaj je adonis še vedno redek gost na ruskih sprednjih vrtovih, še posbej, ker je po rodu Rus.Ta cvet iz družine metuljev divje raste v gozdnih in stenskih conah evropskega dela Rusije. Ненавадно светли в большие цветы адониса никогар не бодо пустили равнодушнега. Сами так разлог, да к зельнато трайнико повабимо на спредни врт. Тода полег тега е адонис драгоцена здрава растлина, за катеро е со своими штевилками в нарави е велико плачал.

Nenavadno je, da adonis ni težka rastlina v kmetijski tehnologiji, čeprav ima njena kultura svoje značilnosti. Zahteva plodnost tal, vendar raje lahka in dobro odcedna tla.Vendar pa bo v idealnem primeru dovolj sonca in humusa koristilo le Adonisu. Тода če rastlina dobi vse, kar potrebuje, vztrajno in zelo dolgo raste, na zadovoljstvo lastnika, in praktično ne povzroča težav.

Glavni razlog za nizko razširjenost adonisa je težava njegove воспроизводство. Кот odrasla oseba ne prenaša delitve в пресадитве. Glavni način njegovega razmnoževanja je seme. Има па туди мало успеха. Kalijo le sveže nabrana semena, sadike pa, dokler se ne okrepijo, izjemno nežne.Полег тега в регионе Črne zemlje adonisova semena najpogosteje ne zorijo. Да би семе поставило в зорило, мора бити растлина им больше приетна. Lokacija je izbrana bolj ali manj dvignjena, popolnoma odprta. Zamrzovanje je nesprejemljivo! Тла так препустна за адонис; суха ин не мокра; в некислинском – оптимален pH 7,0-7,5.

Kar zadeva delitev, je še vedno možna. Razdeljenost je prikazana za odrasle, vendar ne preveč stare grmovje v starosti od 7 do 10 let. Najbolj ugoden čas je sredina avgusta, število delitev pa ne več kot 3-4.

Аризема амурская (Arisaema amurensis). Arisema je sorodnica kalamusa в калий. В друзьях ароид, ки дзи припадайо те растлайн, е аризема эден найвечьих родов: на земле е приближно 100 врст аризема. Цвет (pravilneje – socvetje) arizema je zanimiv zaradi svoje nenavadne Oblike. To je типично aroidno uho, prekrito z izbrano tančico, podobno pokrivanju menih kapucinov. Arizem je eden najbolj prilačnih in najbolj zanimivih, z vidika vrtnarjenja na prostem, aroidov. A večinoma gre za subtropske in tropske prebivalce, зато облюба за seznanitev z rusko zimo jim не представля добро.

Арисема Амур, цветы Арисема Амур, sestavljeno sadje

Treba je omeniti, da so v Rusiji dom treh vrst arizem. Амур Арисема – чеправ не найсветлейша, продавец найболь северна в найболее одпорна на змрзал од всех Аризем. V osrednji Rusiji prezimuje brez težav. Njena koruznica prezimuje brez posledic, tudi v posodah zabojniki, ki stojijo na tleh – niso pokrite z ničimer, kar pomeni, da zmrznejo skozi.

Arizema Amur je prej nezahtevna, vendar raste bolje na nenehno vlažnih, s humusom bogatih, ohlapnih tleh.Odporna je na senco, vendar raje na odprtem mestu. Eksotični videz pomeni uporabo Arizema v kompozicijah, ki so ji namenjene: mini vrtovi, prizori s kamni itd.

Вечер подробностей – в чланку Arizem spreminja spol.

Горская арника

Арника горская (Arnica montana). Arnica je ena najbolj priljubljenih zdravilnih rastlin v evropski medicini, priznavajo jo farmakopeje vseh držav, kjer se ta rastlina pojavlja v naravi.Это результат тега, который не может быть изменен, чтобы включить его в Rdečo knjigo. Večkrat so jo pokušali vnesti v kulturo, vendar brez uspeha. Strojno gojenje arnike na njivah je res težko. Konec Koncev je arnica trajnica, njen korenik pa je razmeroma plitv, vodoraven. Полег тега так здравильне суровине арнике кошаре за роже. Težko je tudi mehanizirati njihovo zbirko.

Medtem je ta rastlina prej nezahtevna, čeprav z nekaterimi posbnostmi v kmetijski tehnologiji. На грунтовку вземите репродукцию.Razmnoževanje arnike z delitvijo je непродуктивно. Najboljši način je seme. Toda semena je treba sejati pravočasno in pravilno. Pobiramo jih на začetku porjavenja košare в jih takoj Posejemo. Семена не смете покопати, сай морда не настанехо. Sejejo površinsko in tako, da jih lahki prah semen ne odpihne od vetra, jih rahlo potresemo s šotnim prahom ali drugo drobljivo organko snovjo. Če Je vreme toplo in vlažno, potem se poganjki pojavijo čez 1,5-2 tedne. Наследнйо помлад лахко “садике” е пренебрежительно на стальном месте.Priporočljivo je gojenje arnike v ločeni postelji. Vrtna postelja je organirana na relativno suhem, sončnem mestu. Sadike Arnice получает цветы в третьем лету. “Постель” обеспечивает продуктивность в старости 5-6 лет. Rastline lahko dolgo gojimo na ide mestu.

Барвинок Великий (Vinca major). Врсто барвинок найдемо на вртовых русов велико редкее кот ньен манйши брат, мали барвинок (Vinca minor). Medtem ni nič manj dragocen za vrt. Cvetovi velikega bariwinkle so iste nebesno modre barve, vendar nekoliko večji.Листы так в облики srca in imajo prijetno temno zeleno trpkost. Po zimski trdoživosti je velik velik manjši od majhnega, ki pa praviloma zimo vztrajno. Če zamrzne, potem ne več kot enkrat na tri leta in si hitro opomore. Растлина добро успеха на обделанных, охлапных вртних тел. Raje svetlo delno senco. Širi se manj aktivno kot manj bariwinkle.

Барвинок велик Belo obrobljen барвинок

Прави копат (Cypripedium calceolus).Družina orhidej je по nših človeških konceptih ena najlepših in najsvetlejših v rastlinskem kraljestvu. Mimogrede, in ni majhna po številu – botaniki ocenjujejo njegovo število na približno 20-25 tisoč vrst (včasih celo kličejo številko 35 tisoč). To pomeni, da je vrstna raznolikost orhidej največja med sodobnimi cvetočimi rastlinami.

Dejstvo, da so orhideje bolj ali manj enakomerno razporejene po zemeljski površini, kaže na njihov starodavni izvor. In znanstveniki razlagajo raznolikost in barvo svojih cvetnih venčkov z dejstvom, da orhideje v glavnem oprašujejo žuželke.In da bi ugajali metulju, muhi, kačji pastirju… ali celo majhnemu kolibri, mora cvet videti kot oni. Dejansko so orhidejske rože preprosto omamne s pretencioznostjo svojih Oblik in razkošjem barv. In nenavadno, orhideje ne uspevajo le v tropih. На рускем оземлю ее на грунтовку всай 300 врст орхидей. Res je, mnogi od njih (приблизительно 70 vrst) so tako redki, da so vključeni v Rdečo knjigo.

Gospe copati so resnični

Severne orhideje so lepe kot njihove tropske sestre, vendar so pretirano premajhne, ​​da bi bile tako prijetne kot veliki cvetoči tropikanci.Найлепше мед змерно поднебними орхидеями так недвомно копати. Ta rod ima približno 36 vrst, od tega 4 vrste živijo na ruskem ozemlju in all so v Rdeči knjigi. Navadni copat je najpogostejši med našimi copati, vendar je tudi ogrožen. Cvet čevlja presenetljivo spominja na miniaturni čevelj. Ima celo okrasni lok. Seveda je narava ustvarila takšno structure sploh ne v slast človeških oči. Ugotovljeno je bilo, da so opraševalci te rože večinoma diterani (muhe itd.), Ki jih privlači vonj (феромон), ki ga cvet oddaja.Žuželka prodre znotraj “čevlja” in se plazi po njej ter jo na poti, nevede, oprašuje.

Ранление северных орхидей е повезана с двумя главными действиями. Prvič, orhideje so že na začetku ranljive zaradi svojih ozko specificičnih okoljskih zahtev. V bistvu so naše orhideje kazalci zdravja narave. Orhideje so med prvimi, ki so se odzvale na onesnaževanje okolja. За добро počutje orhideje ne potrebujejo le določene osvetlitve, temveč tudi zdravo zemljo strogo določene sestave, vlage, kislosti.А к ше ни все. Potrebujejo “prijetne” sosede: rastlino in gobe (микоризэ). Тода главни преступники орхидей со людье. Zaradi motenja naravnih skupnosti in nabiranja cvetja so severne orhideje pod močnim antropogenim pritiskom.

Zato ne gojite orhidej v gozdu in jih ne prenašajte na svoje vrtove! В велики вечини примеров не босте успехи.

Китайска беламчанда (Belamcanda chinensis). Познавальец растлин злахка угане сородника ириса в Беламканду. Ta graciozna roža je do nedavnega izstopala kot ločen monotipski rod, vendar je bila po molkularnih študijah leta 2005 rastlina включена в род Iris, njeno trenutno znanstveno ime pa je Iris domestica.

Китайска Беламканда

Na ozadju umetno bradatih irisov se lahko cvet belamcande zdi iznajdljiv in celo rustikalen. Asimetrični venček šestih, skoraj enobarvnih rdečih cvetnih listov различных великих, le rahlo zatemnjenih z rjavkastimi lisami in lisičastih listov, se je razvil v ploščatem fanju. Toda težko se ne strinjam, da je Belamkanda zaradi vse svoje preprostosti zelo lep. Rastlina je visoka 50-70 cm, začne cveteti konec junija in cveti vsaj 1,5 meseca.Sadje, sijoče črne kroglice popolnoma dozorijo le v najbolj ugodnih letnih časih.

Belamkanda ima prev obsežno območje. Obokano obalah Azije se območje njegove razširjenosti razprostira od vzhodnih držav Indije, preko jugovzhodne Azije, Kitajske in Koreje do juga Ruskega Primorja. Tako se pri nas nahaja na skrajni severni točki svojega območja in je zaradi tega redka in je vključena v Rdečo knjigo Rusije, kot ogrožena vrsta.

Беламканда и большой термофильный материал сорт ириса.В летих, ко гордость худа змрзал, преден западе снег, лахко растлина змрзне. Тода на благоприятных мест, кот кажейо изкушнье, растлина не более ле расти веч пусть, ампак туди устварити успешна семена. Za uspešno gojenje bi rastlina morala izbrati rahlo dvignjeno, sončno lokacijo s svetlo, a rodovitno zemljo.

Беламканда это органько обдана з балванскими камнями. Majhne goste skupine 3–7 rastlin izgledajo zanimivo.

Белокопытник (Petasites ampus) je eno najmočnejših zelišč, ki lahko raste na naših vrtovih.Tudi v osrednji Rusiji lahko listov metuljčka dosže premer 70 cm, njegov peclje pa je dolg meter (višina). Дома (Сахалин, Приморье, Курильские отоки) это растение.

Белокопытник широкий Белокопытник широкий, цветоч

Butterbur je brezkrmna rastlina, njeni listi rastejo neposredno iz močnega površinskega korenike. На лахких, влажных в доволь родовитных тлех растлина изподрива другого вегетацио в твори госте гомогенное густине.Butterbur cveti zgodaj spomladi, takoj po taljenju snega, cvetovi so rumene košare, značilne za Compositae, zbrane v gostih krtačah v Obliki dežnika.

Butterbur je velika rastlina, raje pokrajina, in ne šeststo. Ньегов главни намене окрасьтев брежин резерварьев; ustvarjanje različnih velikosti gostih gomoljev na mestih, kjer njegovo širjenje ne prestavlja nevarnosti, ali kjer obstajajo naravne ovire za širjenje rastlin: jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki, jarki

Butterburjeva kmetijska tehnologija je izjemno preprosta. Rastlina je nezahtevna za plodnost tal, odporna na sušo, prenaša rahlo senco. Najbolje pa uspeva na odprtem soncu, na dokaj rodovitnih, zmerno vlažnih peščenih ilovnatih tleh.

Sirska bombažna volna

Sirski bombažni les (Asclepias syriaca) je veliko trajnica rastlin iz družine Grimaceae. Bombažna volna je za vrtnarje zanimiva kot okrasna, aromatična in medonosna rastlina.Занимиво е, да е посебен эпитет ваточник даль по помоти, правзаправе е ньегова domovina Severna Amerika. Та растлина привлекает позорность из различных разлогов.

Najprej je izrazita, high (100-180 cm visoka) rastlina s čudovitimi orasnimi listi in kremasto rožnatimi zvonastimi cvetovi, zbranih v originalnih več cvetočih (do 100 kosovíči novisečih. Другие, цветы руна имао мочан “парфюмерные” фон: среди цветов, которые могут быть получены от цветов руна из дуката метров.В этих заседе бомбажне волн заседай болдж али манй обсежно оземлье, потем чело добрих сто метров стран – али е е še še še še še še še še vedno takšna trava?! Mimogrede, v Evropi se bombažna volna pogosto goji zaradi svojih dišečih eteričnih olj – surovin za aromatiziranje toaletnega mila in celo za parfume. In tretjič, vatnik je odlična medovita rastlina, dragocena za pozno in dolgo cvetenje. В средние руси флис цветы в зачетку юлия в цветах вечных коттеджей. По референсным податким я медовита продуктивность зелищ врбе, одвисно од растных погоев, 45-150 кг / га.

Коренине руна соо прей дебеле, подобне врви, ширийо себе предвсем в површински пласти земли. Bombažna volna je odporna na sušo, nezahtevna. В благоприятных погод – на родовитных лахких тлех в при полни света – врба широко расте, твори боль али манж госте гредице.

Pomanjkljivost rastline je nekaj njegove agresivnosti. Zato je treba na sprednjem vrtu bombažno volno gojiti s podzemno omejitvijo, na primer v starem rezervoarju brez dna. Posoda mora biti dovolj globoka, vsaj 35 cm, sicer se flis ne drži.Mimogrede, „omejevanje svobode“ je v korist vatnika, saj se ne more širiti v širino, zraste v gostem zelo dekorativnem snopu. Изгледа зело импресивно.

Джефферсония Дубия (Jeffersonia dubia) – та трайница, занимива заради свое антике. Jeffersonia je relikvija terciarnega obdobja. Nekoč je bila ta rastlina razširjena po celotnem ruskem Daljnem vzhodu. Ledenik je Jeffersonijo popeljal iz nekdanjih Habitatov na jug, zdaj pa ga najdemo le tam, kjer ledenik ni dosgel – na Primorskem in v Habarovsku ter na jugu – v Korejo in serovzhhodno Kitajsko.

Джефферсония впрашива Джефферсония впрашива

Jeffersonia je daljni sorodnik barberryja, čeprav navzven mu ni podoben. Z vidika vrtnarja je pri Jeffersonu najbolj privlačna njegova dekorativnost. Lahko rečemo, da ta rastlina nima napak: Jeffersonia ima dobre cvetove, liste in splošno skladišče grma. Prijeten videz je na Jeffersonu že odmeval z redčenjem njegovih naravnih rezervatov v bližini mest. Na srečo so njeni livingati redko poseljeni, sicer lepote Rdeče knjige ne bi uidele.

Jeffersonia cveti zgodaj spomladi – običajno v začetku maja. Cvetovi imajo široko odprte, navzgor obrnjene venčke s 5-6 cvetnimi listi modrikastimi ali lila odtenki. Začnejo cveteti pred listi. Cvetenje traja do tri tedne in se konča že s popolnoma listnatimi grmi. Листы Jeffersonije rastejo непосредственно из кореник на долгих в танках pecljih в tvorijo prej kompaktne grmove. Imajo zaobljeno Obliko z značilno zarezo na vrhu. Ko se razrastejo, se listna rezila Jeffersonije podvržejo barvni metamorfozi.Sprva so rdečkasto vijolične; нато се обарва зеленое, обдржи рдечкасто обробо в до средне полетя кончно постане пополнома зеленого. Privlačno je, da lističi Jeffersonia od trenutka uvajanja do konca poletja ne izgubijo svežine.

Gojenje Jeffersonije ni velika stvar, vendar je treba vedeti nekaj stvari. Jeffersonije ne bi smeli saditi na sonce, ljubi mrežaste penumbre. Tla naj bodo vlažna in rodovitna, glede teksture pa naj bodo lahka ali srednje ilovnata. В благоприятных размерах Джефферсония способна само семья, в пракси па е делитев ше ведно главни начин ненега размножеванья.

Диоскорея Ниппон в Саджу

Dioscorea nipponica (Dioscorea nipponica). Ta Plezalna trajnica trte se je na našem vrtu pojavila leta 1989. Rastlina Privlači s številnimi lastnostmi. На првем месте морда ньен првотни видез. Листы Dioscoree imajo prstne žile, nenavadne za naše rastline. Imajo močno narisane vrhove in se nahajajo na liani s kapalci navzdol. Ploščice, ki se med seboj prekrivajo, tvorijo gost in zelo dekorativni listni mozaik.В теме пример листнати листы усмерийо падавине на видение краткега гомолястега кореник. Цвети Диоскорея со зелё майхни, неописани зелено-румене барве. Plodovi so tricelične kapsule, dolge približno 15 mm. Поганьки со танки, рахло развежани, долги до 2,5 м.

На свету обычная ночь кот 600 врст диоскоре. Скорай все так зелнате трте з дебелими гомолястими кореники. Диоскоре так предвсем тропске растлайн. Dioscorea Nippon je najbolj severna in zimsko odporna od all. В Руси растэ на Приморье в на югу Хабаровскега озера.

Dioscorea je dragocena zdravilna rastlina. Нэни корени себе управляет за производство стероидных гормонов. Ima tudi anti-sklerotični učinek.

Nenavadno je, da vzreja Dioscorea ni težavna. Главна ствар жэ избрать право место рости. Naj bo sončno. За нормален развивающейся растения потребляющее подпоро; bolje je, da je iz kovine. Tla naj bodo lahka, rodovitna, zmerno vlažna. Če so ti pogoji izpolnjeni, trta ne povzroča težav, enakomerno raste in je, kot se je izkazalo, zelo trpežna.

Иссоп здравильный

Иссоп лекарственный (Hyssopus officinalis). Пополнома незахтевен в на мраз одпорен грм висок 50-70 см Сородник сивке в тимияна. Тода на вртовых русов ж е редько. To je nenavadno, saj je na koncu 19. stoletja hyssop doživel pravi razcvet. V tistem času se je njegova gojenje, čeprav iz različnih razlogov, začela zanimati dobra polovica vrtnarjev. En del vrtnarjev je gojišče gojil kot zdravilno rastlino. Медицина га еще недавно припороча за плючне болезни (бронхит, бронхиальная астма, туберкулезо), вне процедур в пребавилих в кот антисептик.Hyssop je pritegnil še en del vrtnarjev kot pikantno aromatično kulturo – sveža zeliščica isona se tradicionalno uporablja kot začimba v juhah in mesnih jedeh, za pripravo omak, v solatah.

In končno, tretjič, išop je bil zanimiv kot rastlina, ki ima že od antičnih časov sveti pomen. Hizop je že večkrat omenjen v Stari zavezi, v old časih so ga uporabljali v božjih službah skupaj s timijanom.

Hyssop je izredno nezahteven do tal in odporen na sušo. A ne mara glinenih tal in prekomerne vlage, obožuje sonce.

Калуфер, пижма бальзамическая

Калуфер, пижма бальзамичная (Tanacetum balsamita). Kalufer je najstarejša začinjeno-aromatična rastlina, ki so jo poznali že old Grki in Rimljani. Kaluferjevi listi se uporabljajo kot aromatične surovine. Заради подобности цветов растлайн из пижмы ботаники до trajnico imenujejo balzamična пижма. Вендар вонй листов калуферья нима нобене звезе с пижмой. Je prej močan, vendar ne oster kot tansy, ampak bolj prijeten.Vrhunec zanimanja za kalufer je padel na srednji vek. Zdaj ga gojijo le ljubitelji pikantnih aromatičnih in aromatičnih rastlin. Upoštevajte, да “balzamični kis”, ki ga pogosto ponujamo med začimbami, ni nič drugega kot tinktura listov kaluferja v kisu.

Агротехника огродя изжемно препроста. Je nezahteven za razmere v tleh, odporen proti suši, sončno ljubeč. Postopoma se širi, do 5. do 6. leta rastlina tvori gosto grmovje premera približno 60-80 cm. Desetletja in praktično ne potrebuje vzdrževanja, lahko raste na idemestu.

Озколистная сивка (Lavandula angustifolia). Sivka že dolgo in trdno Privlači pozornost vrtnarjev. Тода при удачаню я мало успешных поскусов. Najpogosteje, ko ni uspel, vrtnar ne le postavi maščobni križ na sivko, ampak tudi prestraši druge, pravijo, in ne poskušajte – mrtva številka!

Озколистная сивка

Zgodbe o termofilnosti sivke imajo temelje. Нет, это ле зато, кер е сивка дом субтропскега Средоземля. Toda hkrati je sivka gorska rastlina.На побочных французских морских Альпах, которые появляются на надморских высинах до 2000 м. In tam pogoji sploh niso sladkor!

На сплошно е вртна культура сивке в чрномальском регионе в челоти одвисна од двух дней: посести зимско одпорнега клона растлине в избире благоприятного места за саженье. Зимски одпорни клони со е в промету мед руси, зато е треба садильни материал искати локально, преверьено; вегетативно размножение.

Кар задева другого точка, би морало пристально место им больше устрезати концепции – “топло место”.Tla naj bodo lahka, perfectno odcedna in dovolj rodovitna, pH 7,0-7,5. Примерна возможность: травник, перегной, песек 1: 1: 3. Место сайенья – полностью сонца, тла морайо имеи добро наравно дренажо. In to je mogoče, če obstaja močan peščen podzemelj ali je rastlina posajena na Južnem pobočju.

Dišeča mirta (Myrrhis odorata) ali španska hrenovka je začinjena, aromatična in zdravilna trajnica iz družine zelene. Naravni razpon te vrste je povezan z gorami južne Evrope: Pireneji, Alpe, Apenini. Ker pa je rastlina gojena že tisoč let in je pogosto divjala, njen trenutni obseg pokriva vso Zahodno в Средней Европе все до Кавказа в Украине.

Дишечи Миррис

Splošno ime mirta je dobivala že v antiki, saj je rastlina zaradi prijetnega vonja služila kot nadomestek za pravo mirto – dišečo smolo, ki jo uporabljajo pri čašrizhizčenu.

Всакдо бо мирно признал кот сородника копра в купыря. Miri imajo ravno, rahlo brazdano votlo steblo do višine 80 (120) см. Листы, подобные прапротни листки, так трикотно разпорежени, трикрат в штирикрат разрезани.Majhni beli cvetovi so zbrani v socvetjih – среднее великих заплетенных дней. Цветенье себе появи в зачетку юния, плодови па зорио августа. Sadje mirte je prej izjemno. Найпрей так видети, где навстречу стоят “подставки”, длины 15-20 мм. Другич, семья мирте и морда наивечье со всеми деньгами, всак “под” всем само две семени должно быть 8-10 мм.

Na žalost mirte ni več na našem vrtu. Сама сем крива, одрасли грм сем пресадила среди полетя, мислила сем, да му ни всеено. In rastlina je medtem zelo nezahtevna.Raste lahko tako na soncu kot v delni senci. Расте в катери коли вртни земли, не да би за чтобы потребовали какршно коли позорность. Še več, naša mirta je obdržala samo setev. Uničil sem njene sadike pri plevanju, toda zaman – моральный сем пустити п.

Vonj smira je popolnoma podoben vonju njenega tesnega sorodnika, janeža. Janež je letna rastlina in je bolj termofilni. Зато га лахко тисти, ки имаджо подобное кот ми фондж по янезу, в целоти надоместийо из мира. Такой, ко бо могуче врнити то растлино в наше збирко, родилось к заготово изкористил.

Plemenita jetrca (Hepatica nobilis) – латинское ime “hepatica” je tej rastlini dalo значно облико листов, ki в svojih obrisih spominja na človeška jetra. Uradno rusko ime “печеночник” je neposredni sledilni papir из latinščine. Škoda je, da je staro ljudsko ime te graciozne zgodnje pomladne rože praktično pozabljeno – modra kopriva. Obe je evfonični in botanično natančni. Še več, je izredno poetičen. Модра – кер би морали искати такое чисте небесно модре барве, кот так в джетрни прсти.Coppice – ker se rada naseljuje v svetlih gozdovih in poplavnih travnikih – pod hudimi krošnjami redkih dreves in med grmovjem.

Печеночник племенит

Območje jetrne ščitnice pokriva skoraj vso Evropo. Toda nekatera območja središča Rusije obrat obide. Na primer, jetra v naši Vladimirski regiji praktično ni opaziti (je v Rdeči knjigi regije). Modra kopriva je bila ena prvih rastlin, ki so jo sprejeli starodavni evropski “pridelovalci цветов”.В европейских писних вирих я растлина првич “засветила” в зачетку 15. Столетья. Повсем очитно е, да се ж заниманье за ​​то лепо растлино появило велико пред. Народна любезень е цвет зело драго кобеля – прей обыкновенная растлина е постала повсод редка.

Agrotehnologija jetrne žleze ni težavna, vendar je za razmnoževanje requirebno določeno znanje in izkušnje. Rastlino najlažje razmnožimo z delitvijo avgusta-septembra. Тода та метода е непродуктивна. Razmnoževanje jeter iz semen se šteje za težko.Verjetno je tako. Тода če посадите материнское яичко jetrca в удобных pogojih, lahko pričakujete, да се бо размножила сама. Че желайте наредити, е требуется добро развития грм посадити в лахки делни сенци на доволь родовитна, охлапна тла: листовая земля, гумус, песек 1: 1: 2; в околи растлине уредит “резервиран” котичек. Tla ne kopajte, ampak jo plevemo, da poleg jetrne žlice ni močnih konkurentov. In potrebujete tudi nekaj mravelj, da živite v svojem vrtu ali blizu njega. Kajti pri razmnoževanju semen jetrca bodo ti pomagali.Али, nasprotno, mravlje boste pomagali pri razmnoževanju jetrne žrebke, saj jih to vitalno zanima.

Надж поясним. Mikroskopski plodovi jetrnih oreščkov imajo posbne “oljne” dodatke, namenjene mravljiščem. Mravlje se prehranjujejo z njimi, ne da bi sami škodovale semenom. Od vas se zahteva le ena stvar – dosči stableno in obilno cvetenje-plodovanje jetrne šipke. Mravlje bodo naredile ostalo.

На свой подъежелкем врту сем к методу »налетель« по наключю. Правкар сем посадил некай грмовя из жетрца на “добрем” место в од ньсем захтевал ничесар разен цветов.Toda minilo je 2-3 leta in nenadoma v bližini grmovja vidim zarodke, podobne njim. Zakaj, to je samo seme! In natančno, ko sem preučil bližnjo okolico, sem našel do ducat sadik jetrca. Še več, oddaljeni so bili več kot 2 metra od semenskega vira. Нато е зaчел найти растлинске садике на разных местах около семенских растлинов, погостеe в близи – не веч кот метр стран. Jetrnice ne morejo leteti, zato so zasluge mravelj pri razmnoževanju semen očitne.

To je to!

Nadaljevanje v članku Redke trajnice na našem vrtu (nadaljevanje)

Фото: Александр Смирнов, Рита Бриллиантова, Максим Минин

Rastline za vrt po pošti .

Izkušnje s pošiljanjem v Rusijo od leta 1995

Каталог в овощах, по электронной почте на сплетнем месте.

600028, г. Владимир, 24. проезд, 12

Смирнов Александр Дмитриевич

Электронная почта: [адрес электронной почты]

Тел. 8 (909) 273-78-63

Сплетная трговина на сплетнем месте .

www.vladgarden.ru

Rijetke trajnice u našem vrtu

Četvrti lov – lov na rijetke biljke

Prvi lov je samo lov.Други лов ж е риболов. “Тречи лов” (мой сународняк Владимир Солоухин, писак из Владимира, има такву причу) je braje gljiva. Што се тиче четвртог лова, йош нема пресуда, осим измишлитина вашег скромног шлам. Upravo one u koje vas sada uranjam.

Дакле, байк за рогом! ПРЕДЛАЖЕМ ТРАЖЕНЬЕ И КУПНЮ ВРТНИХ БИЛЯКА НАЗВАТИ ЧЕТВРТИМ ЛОВОМ. Крайняя манифестация овог хобия сматрат će se “ludom za biljkama”. Tada stjecanje novih biljaka poprima karakter strasti, svojevrsnog mentalnog poremećaja.Я та самая большая назива sakupljanjem.

Sakupljanje biljaka je zasebna tema. Оставимо по стране и вратимо сем мало унатраг. Općenito govoreći, ruska riječ “lov” у свом изворном значеню значила е snažnu želju (želju, lov), ljubav, strast za nečim. Lovac je već nešto izvanredno. Pravih lovaca nikad nema previše, ni u jednom području. На примьер, готово сви с времени на вриеме оду по гливе, али постой само неколико “ловача на гливе” – истинских струньяка и любовь овог посла.

Što se tiče lova na biljke, ovo apsolutno nije za svakoga. Пуно je manje lovaca na biljke od berača gljiva, ribara i ljudi s oružjem. Будучи да сам и сам пробао сва четири лова (ловио сам животинье, ловио рибу и скупляо гливе, а сад сам стигао до трава и грмля), имам их право умеренно успешивати.

Koja je specičnost lova na biljke? Ovo zanimanje svih lovova je najpametnije, najzanimljivije. Prvo, ima mnogo više biljaka nego riba, predmeta lova na oružje i gljiva.Biljke su, u usporedbi sa svim ovim, jednostavno mračna tama. A osim toga, nije dovoljno dobiti biljku, ona se mora održavati živom i zdravom. A to zahtijeva ne samo sveobuhvatno razumijevanje njegove biologije. Ovo je teorija. Али и направити ланац акция. Ovo je praksa.

Zbog toga lov na biljke Privlači najintelektualniji dio “lovaca”. A um, napominjem, nije tako sitnica za “razumnog čovjeka”. Općenito, lovci na biljke (i još više sakupljači) vrlo su posbna kasta. Для su ljudi s finom mentalnom organization, oni su elita hortikulturne zajednice.To su vitezovi okruglog stola koji su za svoje putove odabrali uslugu biljne ljepote i sklada.

Любовь на белом свете и правог господина

Признаем, признаем! Я сам имао руку у свим наведеним ловима. Bilo je čak i pzdoblja kad sam imao dovoljno i za troje odjednom. I premda je fasinacija biljkama bila posljednja, pokazalo se da je toliko zarazna da su lov i ribolov potpuno napušteni.

I to je ono što mislim – svim je lovovima zajedničko jedno – oni izazivaju uzbuđenje pretraživanja, praćenja.I sve, što god netko mogao reći, traži strpljenje, iskustvo и znanje. Любовь на бильке и найвечи. Я ако другие олухи vide botaničara kao svojevrsnog ekscentrika isvan ovog svijeta, onda zbog nedostatka te iste sive tvari, zahvaljujući kojem je čovjek (Homo) nagrađen vrstačkim epitetom (Homo) nagrađen vrstačkim epitetom.

Sam pojam “lovca na biljke” rodio se u doba velikih zemljopisnih otkrića, kada su istraživači hrlili u nepoznate zemlje: geografi, kartografi, biolozi … Ovaj je radim bio poimvezan savelnikosnikos.Napokon, najčešće je bilo potrebno kretati se pješice u divljim, nerazvijenim zemljama и noć provesti na отвореном. Primjerice, slavni ruski otkrivač Karl Maksimovič punih sedam godina – gdje na konju, gdje na brodu, a uglavnom pješice, “lutao” je istočnim Sibirom i Dalekim istokom. Tijekom godina putovanja otkrio je i opisao 120 ranije nepoznatih biljaka … i ubio dvadesetak medvjeda. Općenito, prvi lovci na biljke bili su najskladniji trenutnom konceptu “gospodina sreće”. Снимите кинематографский Индиан Джонса.Otprilike takvi su bili, ako oduzmemo “zaljubljeno-romantičnu” komponentu njegove slike.

Или славни Дэвид Дуглас (звани Дуглас), безобзирни пионирски путник и ловач на бильке. Škotski po rođenju, David Douglas bio je neumorni tragač za novim biljkama, gospodin sreće i pozamašan avanturist u najboljem smislu te riječi. Više od deset godina svog života posvetio je lovstvu biljaka. Tijekom godina lutanja hrabri je otkrivač prenio 240 vrsta novih biljaka iz Novog svijeta u Englesku. Tijekom putovanja, više je puta upao u opasne preinake i na kraju je tragično umro, slučajno upavši u lovačku zamku na Havajima.A tada je imao samo 35 лет.

Inače, u ona daleka vremena lov na biljke mogao bi biti vrlo profitabilan posao. Kao što su znali reći, na ovome se moglo steći bogatstvo. Uzmimo za primjer ribolov orhideja na Borneu, koji je vrhunac dosgao u prvoj polovici 19. stoljeća, kada je procvat orhideja pogodio Europu. Čitava vojska botaničara-avanturista (Nizozemci, Belgijanci, Nijemci) tada je pojurila u jugoistočnu Aziju po najljepše tropsko cvijeće. Naravno, uspjeh u ovom pitanju nije odredio samo hrabrost i ne toliko.Bilo nam je это потребно изванредно знание и искуство како бисмо испорчили эгзотично cvijeće netaknuto и сигурно «крайнем потрошачу».

Među onima s kojima moram imati posla “po prirodi usluge”, ne, ne, da, a bit će i modernog lovca (или lovca) na biljke. Današnji lovci na biljke teško riskiraju svoje živote. Типични ловац на бильке сада и више жена него мушкарац. Netko odlazi u Češku po egzotične novitete, netko u Njemačku. A netko šverca biljke iz Poljske.

Rijetki gosti

Postoji nekoliko razloga zbog kojih odabiremo određene biljke za vrt.Три главна огледаю се у самой подруги на храну, льековиту и декоративну. Rijetke biljke su zasebna tema. Posjedovanje rijetkosti privlačno je samo po sebi. Али у svakom slučaju, rijetkost nije sama sebi svrha, mi i dalje biramo biljke zbog njihovih korisnih osobina, koje uključuju i ljepotu.

Za početak rijetkost rijetkosti je friendačija. Evo, na primjer, takvih ljekovitih biljaka kao što su kalamus, bijeli sljez, valerijana, elekampan, burnet, agaric. Rijetko ih vidite u vrtu, iako ih nije teško uzgajati – postojala bi samo želja.Čak i ako zaboravite na njih, preživjet će.

Потпуно друга ствар су бильке попут папуча, трава за спаванье, адонис, лаванда, беламканда. To su već prilično teške vrste u poljoprivrednoj tehnologiji. Samo oduševljeni vrtlari – ustrajni i vrijedni – mogu uzgajati takve biljke.

Адонис Пролече, Адонис ( Адонис vernalis ) . Nevjerojatno je zašto je adonis još uvijek rijedak gost u ruskim prednjim vrtovima, pogotovo jer je porijeklom Rus.Ovaj cvijet iz porodice ljutičara divlje raste u šumsko-stepkim i stepnim zonama europskog dijela Rusije. Neobično svijetli i veliki cvjetovi adonisa nikoga nece ostaviti ravnodušnim. Samo oni razlog su da ovu zeljastu trajnicu pozovete u prednji vrt. Али уз то, Адонис Je vrijedna ljekovita biljka, za koju je već puno platio svojim brojevima u prirodi.

Čudno, adonis nije teška biljka u poljoprivrednoj tehnologiji, iako njegova kultura ima svoje osobine. Nezahtjevna je za plodnost tla, ali desireira lagano i dobro drenirano tlo.Međutim, perfectno bi bilo da dovoljno sunca i humusa Adonisu samo koristi. Ali ako biljka dobije sve što treba, raste kontinuirano i vrlo dugo, na radost vlasnika i praktički ne uzrokujući проблема.

Glavni razlog niske prevalencije adonisa je poteškoća njegove воспроизводство. Не подоши поджелу и трансплантацию као одрасла особа. Glavni način njegovog razmnožavanja je sjeme. Али Има и Мало Успеха. Niču samo svježe ubrane sjemenke, a sadnice, dok ne ojačaju, izuzetno su nježne. Осим тога, у regiji koja nije crna zemlja sjeme adonisa najčešće ne sazrijeva.Да би sjeme postalo i sazrelo, biljka mora biti što ugodnija. Mjesto je odabrano više or manje povišeno, potpuno otvoreno. Zalijevanje vode je neprihvatljivo! Tlo je propusno za adonis; сухо него мокро; и некисели – оптимальни pH 7,0-7,5.

Što se tiče podjele, ona je još uvijek moguća. Podjela je prikazana za odrasle, ali ne prestar grmlje u dobi od 7-10 godina. Najpovoljnije vrijeme je sredina kolovoza, a broj divizija nije veći od 3-4.

Арисема Амур ( Arisaema amurensis ). Arisema je srodnik kalamusa i kala. U obitelji aroida, kojoj ove biljke pripadaju, arizem je jedan od najvećih rodova: na Zemlji postoji oko 100 vrsta arizema. Cvijet (točnije – cvat) arizema zanimljiv je po svom neobičnom Obliku. Ovo je типично aroidno uho, prekriveno složenim velom slčnim pokrivaču glave redovnika kapucina. Arizeme su jedan od najatraktivnijih i najzanimljivijih, sa stajališta vanjskog vrtlarstva, aroida. Али углавном су к суптропски и тропски становничи, а шанса за упоминание с руском зимом им не слути на добро.

Treba spomenuti da je u Rusiji dom tri vrste arizema. Амур Арисема – яко не найсэйджи, али наймразноотпорнии од свих Аризема У средней Руси без проблемы презимуе. Cormovi hiberniraju bez ikakvih posljedica čak i u posudama s kontejnerima koje stoje na zemlji – ničim nisu prekrivene, što znači da se smrzavaju.

Arizema Amur прилично je nepretenciozan, ali bolje raste na neprestano vlažnim, humusnim, rastresitim tlima.Podnosi sjene, ali više voli otvoreno mjesto. Egzotični izgled podrazumijeva upotrebu Arizema u njoj posvećenim skladbama: mini vrtovi, prizori s kamenjem itd.

Више детали – у чланку Arizem mijenja spol.

Planinska arnika ( Arnica montana ). Arnika je jedna od najpopularnijih ljekovitih biljaka u europskoj medicini koju prepoznaju farmakopeje svih zemalja u kojima se ova biljka pojavljuje u prirodi.Kao rezultat toga, ova nekada česta biljka uvrštena je u Crvenu knjigu. Много су га пута покушали увести у культуры, али безуспешно. Strojni uzgoj arnike na poljima zaista je težak. Napokon, arnika je višegodišnja biljka, a rizom je relativno plitko, vodoravno. Uz to, ljekovita sirovina arnike su cvjetne košarice. Također je teško mehanizirati njihovu kolekciju.

U meuvremenu, ova je biljka prilično nepretenciozna, iako ima neke osobitosti u polyoprivred technology. Uzmimo za primjer воспроизводство.Razmnožavanje arnike dijeljenjem je neproduktivno. Najbolji način je sjeme. Али sjeme se mora sijati na vrijeme i pravilno. Bere se na početku smeđeg košara i odmah sije. Sjeme se ne smije zakopati jer ne može izniknuti. Siju površno, a kako lagane pahuljice sjemena ne bi odnio vjetar, malo se posipaju tresetnom prašinom or other mrvičastim organkim tvarima. Ako je vrijeme toplo i vlažno, izbojci se pojavljuju za 1,5-2 tjedna. Sljedećeg proljeća «sadnice» se već mogu prebaciti na stalno mjesto.Arnicu je poželjno uzgajati u odvojenoj gredici. Vrtni krevet organisiran je na relativno suhom, sunčanom mjestu. Sadnice arnike počinju cvjetati u trećoj godini. “Krevet” postiže najveću produktivnost u dobi od 5-6 godina. Biljke se mogu dugo uzgajati na jednom mjestu.

Велики зимзелен ( Винча главни ). Ova vrsta zimnice nalazi se u ruskim vrtovima mnogo rjeđe od njenog manjeg brata, malog zimzelena ( Vinča maloljetnik ). U međuvremenu, to nije ništa manje vrijedno za vrt. Cvjetovi velikog zimzelena iste su nebeskoplave boje, ali nešto veći. Листы су у облику srca и imaju ugodnu tamnozelenu tupost. Što se tiče zimske čvrstoće, velika je inferiorna od male, ali, u pravilu, neprekidno zimi. Ako se smrzne, ne više od jednom u tri godine i brzo se oporavi. Biljka dobro uspijeva na obraenim, rastresitim vrtnim tlima. Preferira laganu polusjenu. Širi se manje aktivno od manjeg zimnice.

Prava papuča ( Cypripedium kalceolus ). Obitelj orhideja, prema našim ljudskim konceptima, jedna je od najljepših i najsvjetlijih u biljnom carstvu. Usput, i nije malobrojan – botaničari procjenjuju njegov broj na oko 20-25 tisuća vrsta (ponekad čak i brojku nazivaju 35 tisuća). Для значи да разноликость vrsta orhideja najveća među modernim cvjetnicama.

Činjenica da su orhideje više-manje ravnomjerno rasporeene po površini zemlje sugerira njihovo drevno podrijetlo. A znanstvenici objašnjavaju raznolikost i boju svojih cvjetnih vjenčića činjenicom da orhideje uglavnom oprašuju incti.А да би udovoljio leptiru, muhi, vretencu … или čak malom kolibriju, cvijet mora izgledati poput njih. Zaista, cvijeće orhideja jednostavno je zapanjujuće pretencioznošću svojih Oblika i luksuzom boja. Я, это е обязательно, орхидее расту не само у тропима. Na primjer, na ruskom teritoriju postoji najmanje 300 vrsta orhideja. Истина, много од njih (око 70 vrsta) toliko su rijetki da su uvršteni u Crvenu knjigu.

Sjeverne orhideje lijepe su poput njihovih tropskih sestara, ali su nadasve premale da bi bile divne poput великих, cvjetnih Tropikanh.Najljepše od umjerene klime orhideje nesumnjivo su papuče. Ovaj rod ima oko 36 vrsta, od kojih 4 vrste žive na ruskom teritoriju, a sve su one u Crvenoj knjizi. Obična papuča je najčešća među našim papučama, ali je i ugrožena. Cvijet cipele iznenađujuće podsjeća na minijaturnu cipelu. Ima čak i ukrasni luk. Наравно, природа этого дерева такая структура нимало за ужитак людских очков. Utvrđeno je da su oprašivači ovog cvijeta uglavnom dvokrilci (muhe itd.), Koje privlači miris (feromon) koji emitira cvijet.Kukac prodire unutar “cipele” я провлачи se kroz nju, a na putu je nesvjesno oprašuje.

Ranjivost severnih orhideja povezana je s dva glavna čimbenika. Prvo, orhideje su već u početku osjetljive zbog svojih usko specificičnih zahtjeva za okolišem. У основы су наше орхидеи показатели здоровья природа. Orhideje su među prvima koje su reagirale na zagaenje okoliša. Za dobrobit, orhideje trebaju ne samo određeno osvjetljenje, već i zdravo tlo strogo odreenog sastava, vlage, kiselosti.Али то nije sve. Потребни су им «благодни» суседи: билька и глжива (микориза). Али главни prijestupnici orhideja su ljudi. Zbog poremećaja prirodnih zajednica i sakupljanja cvijeća, sjeverne su orhideje pod snažnim antropogenim pritiskom.

Stoga nemojte kopati orhideje u šumi i nemojte ih prenositi u svoje vrtove! U velikoj većini slučajeva nećete uspjeti.

Kineska Belamcanda ( Belamcanda chinensis ) .Познаватель биляка lako može pogoditi rođaka irisa u Belamkandu. Ovaj je graciozni cvijet donedavno stajao u zasebnom monotipskom rodu, ali nakon molkularnih studija, biljka je 2005. godine uvrštena u rod perunike ( Iris ) ( Iris ) ( Iris ) ).

U pozadini umjetničkih bradatih perunika, cvijet belamcande može se činiti domišljatim, pakalnim.Asimetrični vjenčić od šest različitih, gotovo monokromatskih crvenih latica, tek blago zatamnjenih smećkastim mrljama i lišćem jajovičastog Oblika, rasklopljen je u ravnom lepezi. Нет, teško je ne složiti se da je Belamkanda bez obzira na svu svoju jednostavnost vrlo lijepa. Biljka je visoka 50-70 cm, počinje cvjetati krajem lipnja i cvjeta najmanje 1,5 месяца. Voće, sjajne crne kuglice, u potpunosti sazrijevaju samo u najpovoljnijim sezonama.

Belamkanda ima prilično veliko područje.Лучно уздуж обала Азия, подручные средства распространения протеже с источниками Индии, преко югойсточне Азие, Кине и Корее до юга руског Приморья. Dakle, kod nas se nalazi na krajnjoj severnoj točki svog areala i zbog toga je rijedak i uvršten je u Crvenu knjigu Rusije, kao ugrožena vrsta.

Belamkanda je termofilnija od većine sorti irisa. У годинама када джаки мраз dođe prije pada snijega, biljka se može smrznuti. Нет, na povoljnim mjestima, kako pokazuje iskustvo, biljka ne samo da može rasti godinama, već i generirati održivo sjeme.Za uspješan uzgoj, biljka bi trebala odabrati blago povišeno, sunčano mjesto s laganim, ali plodnim tlom.

Belamkanda je organki okružena kamenjem gromada. Самец густе скупине от 3-7 бильяка изгледую занимливо.

Butterbur širok ( Petasites ampus ) jedno je od najmoćnijih biljaka koje mogu rasti u našim vrtovima. Čak i u središnjoj Rusiji list lopuha može dosći promjer od 70 cm, a peteljka mu je dugačka metar (visina).Код куче (Сахалин, Приморье, Курильские отцы), biljka je još veća.

Butterbur je biljka bez stabljike, lišće raste isravno iz moćnog površinskog rizoma. Na laganim, vlažnim i dovoljno plodnim tlima biljka istiskuje ostalu Vegetaciju i stvara guste homogen šikare. Butterbur cvjeta u rano proljeće, odmah nakon topljenja snijega, cvjetovi su žute košarice tipične za Compositae, sakupljene u guste četke u Obliku kišobrana.

Butterbur je velika biljka, prije krajolika, a ne šest stotina. Njegova je glavna svrha ukrašavanje obala rezervoara; stvaranje različitih veličina gustih šikara na mjestima gdje njegovo širenje ne prestavlja prijetnju ili gdje postoje prirodne prepreke za širenje biljaka: jarci ispunjeni vodgradee, staze.

Буттербурова полигопривредна технология изузетно е едноставна. Biljka je nezahtjevna za plodnost tla, otporna na sušu, podnosi blagu hladovinu.Али najbolje uspijeva na otvorenom suncu, na prilično plodnim, umjereno vlažnim pjeskovitim tlima.

Sirijska vata ( Asclepias syriaca ) velika je višegilice. Pamučna vuna zanimljiva je vrtlarima kao ukrasna, aromatična i medonosna biljka. Zanimljivo je da je specificični epitet vatochnik dobio pogreškom, zapravo, njegova domovina je Sjeverna Amerika.Ova biljka Privlači pažnju iz različitih razloga.

Prvo, to je istaknuta, visoka (visoka 100–180 cm) biljka s lijepim ukrasnim lišćem i kremastim ružičastim cvjetovima u Obliku slozvona, sakupljet groveš »» . Као другого, cvjetovi runa imaju jaku aromu “parfema”: usred cvatnje miris cvjetova runa osjeća se deset metara dalje. A ako gustiši vate zauzimaju više ili manje golem teritorij, onda i dobrih stotinjak metara dalje – postoji li još uvijek takva trava ?! Inače, u Europi se vata često uzgaja zbog svojih mirisnih esencijalnih ulja – sirovina za aromatiziranje toaletnog sapuna, pa čak i za parfeme.I, treće, vatnik je izvrsna medonosna biljka, vrijedna za kasno i dugo cvjetanje. У средней Руси руно цветная почтовая српня и цветная вышеперечисленная подача, медоносна билька врбэ, овисно о высокой узгой, износи 45-150 кг / га.

Korijeni runa prilično su gusti, nalik na kabel, rašireni uglavnom u površinskom sloju tla. Vata je otporna na sušu, nepretenciozna. Pod povoljnim uvjetima – na plodnim laganim tlima i pri punom svjetlu – vrba široko raste, tvoreći više или manje guste šikare.

Nedostatak biljke je dio njene agresivnosti. Stoga, u prednjem vrtu, vatu treba uzgajati s podzemnim ograničenjem, na primjer, u starom spremniku bez dna. Spremnik mora biti dovoljno dubok, najmanje 35 cm, inače se runo ne može držati. Inače, “ограниченное слободе” ide samo u korist vatnika – budući da se ne može širiti u širinu, raste u gustom visoko dekorativnom snopu. Изгледа врло импресивно.

Jeffersonia sumnjičav ( Jeffersonia dubia ) – ova višegodišnja biljka zanimljiva je za svoju antiku.Jeffersonia je relikt tercijarnog pzdoblja. Jednom je ova biljka distribuirana po cijelom ruskom Dalekom istoku. Glacijacija je odvela Jeffersoniju iz bivših staništa na jug, a sada se nalazi samo tamo gdje ledenjak nije dopirao – na teritorijama Primorskog i Habarovska i na jug – u Koreju i sjeveroistočnu Kinuu.

Jeffersonia je daleki rođak žutike, iako mu izvana nije sločna. S gledišta vrtlara, najatraktivnija stvar kod Jeffersona je njegov ukrasni efekt.Možemo reći da ova biljka nema nedostataka: Jeffersonia ima dobre cvjetove, lišće i opće skladište grma. Ugodan izgled već je odjeknuo na Jeffersonu prorjeđivanjem njegovih prirodnih rezervata u blizini gradova. Srećom, njegova su staništa rijetko naseljena, inače ljepota Crvene knjige ne bi mogla pobjeći.

Jeffersonia cvjeta u rano proljeće – obično početkom svibnja. Cvjetovi imaju širom otvorene, prema gore okrenute vjenčiće od 5-6 latica plavičastih or lila nijansi.Počinju cvjetati prije lišća. Cvjetanje traje do tri tjedna i završava već potpuno lisnatim grmovima. Listovi jeffersonije rastu izravno iz rizoma na dugim i tankim peteljkama, tvoreći prilično zbijene grmlje. Imaju zaobljeni облик с характерным урезом на вру. Kako rastu, Jeffersonijine lisne pločice prolaze kroz metamorfozu u boji. Isprva su crvenkastoljubičaste boje; zatim postaju zeleni, zadržavajući crvenkastu granicu и konačno postaju potpuno zeleni do sredine ljeta. Zanimljivo je da lisne pločice Jeffersonije ne gube svježinu od trenutka postavljanja do kraja ljeta.

Uzgoj Jeffersonije nije velika stvar, ali treba znati nekoliko stvari. Jeffersonia se ne smije saditi na suncu, ona voli mrežaste penumbre. Tlo treba biti vlažno i pllodno, a u pogledu teksture treba biti lagano or srednje ilovasto. U povoljnim uvjetima, Jeffersonia je sposobna za samosijanje, ali u praksi je dijeljenje i dalje glavna metoda njenog razmnožavanja.

Dioskorea iz Nipona ( Dioscorea nipponica ) .Ova višegodišnja zeljasta penjačica pojavila se u našem vrtu 1989. godine. Biljka Privlači mnogim kvalitetama. Na prvom mjestu, možda, njegov izvorni izgled. Listovi dioskoreje imaju vene prsta, neobično za naše biljke. Imaju oštro povučene vrhove i nalaze se na lijani s kapaljkama prema dolje. Prekrivajući se pločicama međusobno, čine gusti i vrlo dekorativni mozaik lišća. U tom slučaju lisne pločice usmjeravaju kiše na područje pojave kratkog gomoljastog rizoma. Cvjetovi dioskoreje vrlo su mali, neosjetljive zelenkasto-žute boje.Plodovi su trostanične kapsule duge oko 15 мм. Izdanci su tanki, blago razgranati, dugi do 2,5 m.

U svijetu postoji više od 600 vrsta dioscorea. Готово сви су зелясте лозе с дебелим гомолястим ризомима. Dioskore su uglavnom tropske biljke. Dioscorea Nippon je najsjevernija i zimski je otporna od svih. У Русиджи расте у Приморья и на югу Хабаровского територия.

Dioskorea je vrijedna ljekovita biljka. Njegovi rizomi koriste se za proizvodnju стероидных гормонов.Ima i antisklerotski učinak.

Čudno je, ali uzgoj Dioscorea nije težak. Glavna stvar je odabrati pravo mjesto rasta. Trebalo bi biti sunčano. Za normalan razvoj biljka treba potporu; bolje je napraviti metal. Tlo treba biti lagano, plodno, umjereno vlažno. Ako su ti uvjeti zadovoljeni, vinova loza ne stvara проблема, neprestano raste i, kako se pokazalo, vrlo je izdržljiva.

Иссоп лекарственный ( Иссоп лекарственный). Апсолютно непретенциозан и отпоран на мраз грм висок 50-70 см. Srodnik lavande i majčine dušice. Али у вртовима Руса то ж райетко. To je čudno, jer je krajem 19. stoljeća isop doživio pravi procvat. Tada se dobra polovica vrtlara zainteresirala za njegov uzgoj, iako iz različitih razloga. Jedan dio vrtlara uzgajao je izop kao ljekovitu biljku. Medicina ga i dalje preoručuje kod plućnih bollesti (бронхит, бронхияльная астма, туберкулеза), упорных процессов у желудочно-кишечного тракта и као антисептик.Izop je privukao other dio vrtlara kao začinjenu aromatičnu kulturu – svježa biljka isopa tradicionalno se koristi kao začin u juhama i mesnim jelima, za izradu umaka, u salatama.

I, konačno, treće, izop je bio zanimljiv kao biljka koja je imala sveto značenje od davnina. Izop se više puta spominje u Starom zavjetu, u davna se vremena koristio u božanskim službama zajedno s majčinom dušicom.

Izop je izuzetno nepretenciozan prema uvjetima tla i otporan na sušu.Ali ne voli glinovita tla i pretjeranu vlagu, voli sunce.

Kalufer, balzamična пижма ( Tanacetum balsamita .) . Kalufer je najstarija začinsko-aromatična biljka poznata starim Grcima i Rimljanima. Листы калуфера коричневые, какао ароматические сиропы. Zbog slčnosti cvjetova biljke s tansy, botaničari ovu višegodišnju biljku zovu balzamična пижма.Меджутим, мирис калуфер лишча нема никакве везе пижма. Prilično je jak, ali ne oštar poput tansyja, već ugodniji. Vrhunac zanimanja za kalufer pao je u srednjem vijeku. Sada ga uzgajaju samo ljubitelji začinskog i aromatičnog bilja. Imajte na umu da “balzamični ocat”, koji se često nudi među začinima, nije ništa drugo do tinktura lišća kalufera u octu.

Калуферова полиопривредна технология изузетно е едноставна. Nepretenciozan je prema uvjetima tla, otporan na sušu, voli sunce.Postupno se šireći, do 5-6 godine biljka stvara gustu šikaru promjera oko 60-80 см. Desetljećima i praktički bez održavanja može rasti na jednom mjestu.

Усколисна лаванда ( Лаванда узколистная) . Lavanda već dugo i čvrsto privlači pažnju vrtlara. Нет, malo je uspješnih eksperimenata u pripitomljavanju. Najčešće, nakon neuspjeha, vrtlar ne samo da stavlja masni križ na lavandu, već i plaši druge, kažu, i ne pokušavajte – mrtvi broj!

Цена о термофильности lavande imaju temelj.Па, само зато это лаванда дома субтропского Медитерана. Али istodobno je lavanda planinska biljka. На территории французских поморских гор Алпа находится на надморским горам до 2000 м. A tamo uvjeti uopće nisu šećer!

Općenito, vrtna kultura lavande u regiji koja nije crnomodarska u potpunosti ovisi o two čimbenika: posjedovanju zimski izdržljivog klona biljkevolajiza izboru. Зимско отпорни клонови веч су у опцого меjuу Русима, па садни материйал треба тражити локально, провйерено; вегетативно размножава.

Što se tiče druge točke, mjesto slojetanja trebalo bi što više odgovarati konceptu – “toplo mjesto”. Tlo treba biti lagano, идеально дренирано и довольно плодно, pH 7,0-7,5. Прикладная опция: травняк, хумус, пиесак 1: 1: 3. Мьесто саднье – пуно сунца, тло требуется имати добру природну дренажу. A to je moguće ako postoji snažno pjeskovito podzemlje или je biljka zasađena na južnoj padini.

Mirisni Mirris ( Mire odorata ) или španjolski červil začinjena je, aromatična i ljekovita višegodi.Природы дома над миром повезло с планинами южной Европы: Пиринеджима, Алпама, Апенинима. No budući da se biljka uzgaja tisućama godina i često je divljala, njezin trenutni areal obuhvaća cijelu zapadnu i srednju Europu, sve do Kavkaza i Ukrajine.

Generički naziv smirna dobila je u antici jer je zbog svoje ugodne arome biljka poslužila kao zamjirži smujena до солнца за права

Сватко это препознати смирну као сроднику копра и купыра. Smirne imaju ravnu, blago izbrazdanu šuplju stabljiku visoku do 80 (120) cm. Листы, слитные листы папрати, у облику су трокута, раставлены три и четыре пути. Mali bijeli cvjetovi sakupljaju se u cvatovima – среднее великим сложным кишобранима. Cvatnja se dogaa početkom lipnja, a plodovi sazrijevaju u kolovozu. Plod smirne prilično je izvanredan. Прво, изучу попуть окомито стоячих “махуна”, дугих 15-20 мм.Drugo, sjeme smirne je možda najveće među svim kišobranima, svaka “mahuna” sadrži samo dvije sjemenke duljine 8-10 мм.

Nažalost smirne više nema u našem vrtu. Sama sam kriva, presadila sam odrasli grm usred ljeta, mislila sam da ga nije briga. A biljka je u međuvremenu vrlo nepretenciozna. Може расти и на солнце и у полусени. Raste u bilo kojem vrtnom tlu, ne zahtijevajući nikakvu pažnju na sebe. Štoviše, naše je smirno samoniklo. Uništio sam joj sadnice prilikom plijevljenja, ali uzalud – morao sam ostaviti par.

Miris smirne potpuno je sločan mirisu njenog bliskog rođaka, anisa. Anis je jednogodišnja biljka i termofilnija je. Стога, они кодзи попут меня полевка арому аниса, могу Дже у потпуности замидженити смирном. Čim bude moguće vratiti ovu biljku u našu kolekciju, to ću sigurno iskoristiti.

Jetra plemenita ( Hepatica nobilis ) – латинский назыв “hepatica” dobio je ovu biljku zbog karakterislističnog.Службени руски назв “йетреница” изравни я папир с латинског. Šteta je što je staro popularno ime ovog gracioznog ranoproljetnog cvijeta praktički zaboravljeno – plavi cose. I eufonija je i botanički točnija. Štoviše, izuzetno je poetičan. Plava – jer biste trebali tražiti tako čiste nebeskoplave boje kao u jetrenjači. Pukotina – jer se voli naseljavati u svijetlim šumama i preplavljenim pregrštima – ispod oštrih krošnji rijetkog drveća i među grmljem.

Područje jetrenice pokriva gotovo cijelu Europu.Нет, biljka zaobilazi neka područja središta Rusije. Na primjer, jetrenica praktički nije zabilježena u našoj regiji Vladimir (nalazi se u Crvenoj knjizi regije). Plavi izdanak bio je jedna od prvih biljaka koje su usvojili drevni europski “uzgajivači cvijeća”. У европским писаным изворима билька я први положить “засветлила” почетком 15. столица. Sasvim je očito da se zanimanje za ovu lijepu biljku pojavilo mnogo ranije. Nacionalna ljubav cvijet je koštala vrlo skupo – nekada uobičajena biljka sada je svugdje postala rijetka.

Agrotehnologija jetrenice nije teška, ali razmnožavanje zahtijeva određeno znanje i iskustvo. Najlakši način razmnožavanja biljke dijeljenjem je u kolovozu-rujnu. Али ова метод жэ непродуктивна. Reprodukcija sjemena jetrenice smatra se teškom. Vjerojatno je. Али ако sadite maternice testisa jetrenice у ugodne uvjete, možete očekivati ​​da će se ona sama razmnožiti. Da biste to učinili, dobro razvijeni grm treba posaditi u laganu polusjenu na dovoljno plodno, rastresito tlo: лесная земля, перегной, пьесак 1: 1: 2; и уредите “резервирани” кутак око бильке.Ne kopajte zemlju, već je plijevite tako da pored jetrenice nema jakih konkurenata. A također vam trebaju i mravi za život u vašem vrtu or u njegovoj blizini. Jer u slučaju воспроизводство sjemenki jetrenice, oni će vam djelovati kao pomagači.Ili ćete, naprotiv, pomoći mravima u razmnožavanju jetrenice, jer su oni za to životno zainteresirani.

Допустите ми да объясним. Mikroskopski voćni orašasti plodovi jetrenice imaju posbne “uljne” dodatke namijenjene mravima.Mravi se njima hrane, a da sami ne oštete sjeme. Od vas se traži samo jedno – da biste postigli стабильно и obilno cvjetanje-plodovanje jetrenice. Mravi će obaviti ostalo.

U svom ladanjskom vrtu slučajno sam «naletio» na ovu metodu. Upravo sam posadio nekoliko grmova jetrenice na “dobro” mjesto i nisam od nje tražio ništa osim cvijeća. Али прошле су 2-3 года и один у близи грмля видим клице сличне нджима. Pa, ovo je samosijanje! Я управляю сам, проучивши непосредственно околину, пронашао до десетак садница иренице.Štoviše, najudaljeniji od njih bili su više od 2 metra od izvora sjemena. Tada je počeo otkrivati ​​sadnice biljaka na raznim mjestima oko sjemenjaka, češće u blizini – ne više od metra. Jetrenice ne mogu letjeti, pa je zasluga mrava у njihovoj воспроизводства sjemena očita.

Кому?

Nastavak u članku Rijetke trajnice u našem vrtu (nastavak)

Biljke za vrt poštom.

Искуство от Верховного у Русиджи с 1995 года

Каталогизируйте и отправляйте сообщения, электронную почту или на веб-сайте.

600028, Владимир, 24 одломак, 12

Смирнов Александр Дмитриевич

эл. Тел. .8 (909) 273-78-63

Internetska trgovina na web mjestu.

www.vladgarden.ru

Energie ledvin – Yaoshen :: Tiandevlasta

Na balení fýtonáplastí “Yaoshen forte, чтобы использовать воду. Toto podobenství výstižně znázorňuje specificika účinku fytonáplasti. Активные сложные напольные покрытия “Yaoshen forte” mají blahodárný vliv na stav ledvin, posilují ledviny močovou a pohlavní soustavu.Tento urologický fytopatch pomáhá při cystách, uretritidě (zánětu močové trubice), urosepsi (JE generalizovaná systémová infekce močového ústrojí), Přitom nejen zbavuje bolesti, эля TaKé pomáhá odstranit Занет křeče, A navíc – posiluje imunitu.U mužů zlepšuje potenci výrazně pomáhá při řešení obtíží s prostatou. Složení náplasti “Yaoshen forte” je nyní ještě pestřejší a účinnější – 19 активных сложностей, mezi které patří různorodé výtažky a oleje, mají cílený účinek. Jednou z hlavních výhod transdermální terapie je skutečnost, že účinné látky se dostávají tam, kde jsou potřeba, aniž by vstupovaly do trávicí soustavy.

Mezi aktivní složky patří:

Kafr – Активные метаболические процессы в tkáních, zlepšuje přenos účinných látek.

Myrhovník – Олей z myrhovníku má posilující, protizánětlivé a regenrační vlastnosti, má antimikrobiální účinek.

Борнеол – Tradičně se používá v čínské medicíně jako společná složka léčivých lektvarů. Má bohatou vůni a dlouhý deodorizační efekt, pomáhá bojovat proti pocení. Také borneol má silné antibakteriální vlastnosti.

Василий – Esenciální olej bazalky zvedá náladu, pomáhá se dostat ze stresu. Listy bazalky obsahují vitamín P, провитамин А, рутин. Esenciální olej má lokální anestetický účinek, uvolňuje hladké svalstvo žaludku a dělohy, má antibakteriální vlastnosti.

Petrolatum – Petrolatum je směs minerálních olejů a pevných parafinů.

Канифоль – Rosin je světle žlutá, křehká, tvrdá látka, která se skládá z dehtových látek. Často se používá v lidové medicíně.Má protizánětlivé, antiseptické и antialergické vlastnosti. Je to konzervační látka a umožňuje prodloužit životnost kosmetiky.

“Крев Драка” – “Крев Драка”, зискава з кры строму стейномо жмена, ктери росте в Йижни Америце. Tato látka je známá svou úžasnou schopností léčit rány co nejdříve. Léčivá síla rostlin je již dlouho známo – zmínka o tom, že peruánské indiány používat pryskyřice stromu pro léčbu chorob a hojení ran, se objevily od doby objevení Ameriky. «Кровь дракона» обеспечивает множество множественных антиоксидантов и обеспечивает имунную систему.

Arizema- Arizema Amur je vytrvalá rostlina, která má významný léčivý význam. Má analgetický a antikonvulzivní účinek. Má také dezinfekční, dezinfekční, antispastické, antianemické, protireumatické и antikonvulzivní vlastnosti.

Cibotium barane- Jehňatka Cibotium je krásná dřevěná kapradina, jejíž stopka je pokrytá měkkými chlupy, a tak se často nazývá “растение-баран”. V moderní medicíně jsou vysušené kořeny cibotium používány k léčbě onemocnění ledvin.Cibotium normalizuje stav renálního průtoku krve, je účinný při zánětlivých onemocněních ledvin a močových cest.

Strychnos – je rostlina široce rozšířená v Indii, kde se její semena používají k dezinfekci vody. Olej ze semen strychnos má baktericidní a antimikrobiální vlastní.

Цимицифуга – je vytrvalá bylinná rostlina. Jeho kořeny mají uklidňující účinek na nervový systém, uvolňují střevní svaly.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован. Обязательные поля помечены *